Vino i zdravlje

Crno vino smanjuje rizik od srcanih bolesti za pedeset odsto
Ne cudi što su posle devedesete godine, kada su istraživaci sa Harvarda ukljucili crno vino medju osam
proverenih nacina zaštite od bolesti srca i krvnih sudova srca, neke države ozbiljno shvatile ulogu
umerenih kolicina alkoholnih pica u zaštiti zdravlja svog stanovništva. Istovremeno, s crnim vinom u
službeni "arsenal oružja" protiv bolesti srca krvnih sudova srca tada je "ubacen" i aspirin.



Da bi se precizno izmerila kolicina resveratrola u crnom groždu trebalo je razviti više analitickih metoda.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da najviše resvervatrola sadrži sorta kaberne suvinjon, a zatim dolaze
sorte muskattamni i muškat bronzani! Pošto opna crnog grožda obiluje resvervatrolom, trop koji ostaje
posle cedenja tog grožda vrlo je zdrav pod uslovom da nisu korišcena hemijska zaštitna sredstva (bakar
sulfat).
Što je vino tamnije, to je bolje! Dok caša crnog gustog vina sadrži prosecno 640 mikrograma resveratrola, šaka kikirikija sadrži samo 73 mikrograma, a gotovi suplementi sadrže do 600 mikrograma
resveratrola: dakle, manje nego u jednoj caši crnog vina.


KADA SE SME A KADA NE SME PITI VINO ?



Konzumirano u malim kolicinama vino izaziva osecaj veselja.
Celije živcanog sistema su nadražene te postoji osecaj sigurnosti i jacine, dok se refleksi lagano
smanjuju. Nastavite li piti, nakon prve ugodne faze sledi depresivna faza, koja je ponekad popracena
neprisebnošcu. Konzumira li se u malim kolicinama, vino ima pozitivno delovanje: podiže nivo dobrog
holesterola u krvi. Alkohol podstice stvaranje enzima cije delovanje dovodi do povecanja holesterola Hdl
(holesterol visoke gustoce), koji nije štetan za organizam. Vino podstice varenje, jer njegova kiselost
omogucuje najvecu varljivost belancevinaj mesa, sireva, jaja).
Kiselina koju sadrži vino slicna je onoj koja se nalazi u želucanom soku, te vino predstavlja lako pice koje
pomaže varenje belancevina. U umerenim kolicinama pojacava apetit, izlucivanje žuci i cak mokrace
(belo vino), medjutim vino je alkoholno pice pa dovodi do nastajanja svih loših pojava koje prate
alkoholizam.
lako su preporucljive kolicine vina vrlo razlicite i zavise od individualnih mogucnosti, ipak se svi slažu da
dozvoljena dnevna kolicina alkohola ne sme biti veca od 10-30% od kalorijske vrednosti dnevnog obroka
što znaci oko litru vina 11° i to ukoliko se hranom dnevno unosi 3.000 kalorija. Vino (crno ili belo) ne sme
se piti ni kod jednog obolenja jetre, a potpuno potpuno je zabranjeno u slucajevima hronicnog zapaljenja
jetre (hepatitisa, stanja koje prethodi cirozi). Za jetru je crno vino štetnije od belog.
Zbog toga što nadražuje nervni sistem i izaziva nesanicu, vino (belo narocito) je štetno u najvecem broju
nervnih oboljenja.

VINO NIKAD NE PIJTE NA PRAZAN ŽELUDAC !

Dijetolozi preporucuju samo pola caše po obroku tj. Jedna caša za rucak ili za veceru. Ne preporucuje se piti vino kao aperitiv. Na prazan želudac negativno deluje na jetru, koja sadrži enzim koji može svariti alkohol, pretvarajuci ga u sircetnu kiselinu, materiju koju organizam koristi na isti nacin kao i šecere, i
izaziva osecaj gladi. Bolji je sok od narance ili paradajza: ima malo kalorija, a ne podstice apetit.
Enzim u jetri može ukloniti iz organizma zdravog muškarca % litre a kod žena 14 litre alkohola dnevno.
Više od te kolicine postaje otrovo i pretvara se u holesterol i masnoce, a da bi ga se otklonilo, organizam
je prisiljen da uništava vlastita tkiva, pocevši od jetre i gušterace. Neke namirnice imaju pozitivno dejstvo
na konzumente vina: vocni šeceri i belancevine (koje se nalaze u mesu, ribijajima, i mlecnim
proizvodima), otklanjaju otrovne ostatke alkohola.
Pijete li vino natašte, iritiracete sluznicu želuca, a to zbog toga što natašte brže prelazi u krv a još brže iz
krvi u jetru. Jedna caša na tašte predje u krvza 15-30 minuta, dok se taj rok produžava na blizu 3 sata
ako ga popijete za vreme jela. Kalorije koje se unesu vinom su neiskorištene, ne pomažu radu mišicajeralkohol sprecava gomilanje šecera koji je osnovna namirnica za mišice. Zbog toga lekari vino smatraju antinamirnicom. Od vina se
deblja. Doduše, na posredan nacin.
Dobra kapljica i dijeta, dobra kapljica i sport ne idu zajedno!
Kalorije koje se nalaze u vinu ne pomažu u zaštiti protiv hladnoce ! Alkohol, odmah nakon što smo ga
popili daje varljivi osecaj topline, buduci da širi krvne žile, dok u dubini prouzrokuje hladjenje organizma.
Alkohol prouzrokuje i pojacano mokrenje;



JEDNA ZANIMLJIVOST: ŽENE APSORBUJU ETANOL BRŽE OD MUŠKARCA - DAKLE BRŽE SE I NAPIJU!
Velike kolicine alkohola štete srcu i jetri. Alkoholje opasniji nocu!
Najnepogodnije razdoblje za pijenje vina je od 2 sata ujutro do podneva. Nakon 17 sati do vecere alkohol
je podnošljiv. Nocu sistem za varenje ima manje energije za varenje alkohola. Oni koji veruju da vino pomešano sa vodom ne škodi, žrtve su predrasuda. Kolicina alkohola se u takvom
vinu ne menja a voda olakšava njegovu apsorpciju. Vitamin C suzbija dejstvo alkohola.

U vinu je zdravlje

Umerena konzumacija vina dobra je za zdravlje. Ovo piće čuva mozak i kosti, a dobro je i za liniju i imunitet




Svakim danom otkriva se sve više dobrobiti vina. Mnogi kažu da ova božanska kapljica i nije alkohol nego hrana i to ona zdrava, što potvrđuju i poslednja istraživanja. Umerena konzumacija vina doprinosi boljem zdravlju, a preporučuje se jedna čaša dnevno i upravo u tom obimu dobrobiti su velike, jer čuva mozak i kosti, a dobro je i za liniju i imunitet.



I ukusno, i zdravo... Čaša vina dnevno usporava osteoporozu i čuva srce

Za zdrav mozak i zdravo srce
Vino može da sačuva vaše pamćenje. Naučno je dokazano da žene u trećoj dobi koje su dnevno pile čašu vina imaju bolje pamćenje i bistrije su. Takođe, vino sprečava nastajanje ugrušaka i upalne procese krvnih ćelija. Reč je o tegobama koje najčešće dovode do srčanih bolesti. Osim toga, vino podiže nivo tzv. dobrog holesterola koji sprečava začepljenost arterija.

Za čvršće kosti
Žene koje dnevno konzumiraju čašu vina imaju bolju masu kostiju od žena koje to ne čine. Alkohol u umerenim količinama podiže nivo estrogena koji usporava trošenje kostiju s godinama. Zato je istraživanjem utvrđeno da starije žene koje su redovno konzumirale vino imaju čvršće kosti od onih koje nisu pile vino.

Za menopauzu bez posledica
Žene koje se nalaze u životnom razdoblju neposredno pre menopauze trebalo bi da piju čašu vina dnevno jer će se tako zaštititi od dijabetesa tipa 2, pokazalo je veliko harvardsko istraživanje. Nije sasvim jasno zašto je to tako, ali čini se da vino smanjuje otpor insulina kod pacijenata koji boluju od dijabetesa.

Za bolji seks
Najnovije istraživanje sprovedeno u Italiji otkrilo je da žene koje uživaju u crnom vinu imaju bolji seksualni život. Istraživanje je sprovedeno u Toskani, a naučnici su otkrili da jedna ili dve čaše crnog vina dnevno vode do ispunjenog života u spavaćoj sobi.
- Istorijski gledajući, još je od antičke Grčke poznato da postoji snažna povezanost između vina i seksualnosti - istakao je dr Nikola Mondaini, voditelj istraživanja.

Za vitku liniju
Istraživanje sprovedeno u Francuskoj pokazalo je da su ljudi koji piju čašu vinu dnevno vitkiji od onih koji vino konzumiraju povremeno, ali u većim količinama. Takođe, ljudi koji redovno konzumiraju vino u umerenim količinama imaju uži struk i manje masnih naslaga na stomaku. Naime, alkohol iz vina podstiče telo na brže sagorevanje kalorija. Međutim, budite oprezni jer više od jedne čaše vina može da izazove gojenje.

Za bolji imunitet
Jedno britansko istraživanje pokazalo je da čaša vina dnevno smanjuje rizik od dobijanja bakterije helicobacter pylori koja izaziva gastritis i druge probleme u probavnom sistemu. Špansko istraživanje je pokazalo da vino ublažava i trovanje hranom. Dakle, vino u umerenim količinama poboljšava imunološki sistem organizma.

Vino za bolju plućnu funkciju



Istraživanje sprovedeno u Holandiji otkriva povezanost umerene konzumacije vina, naročito crvenog, i poboljšanja plućne funkcije


AMSTERDAM - Istraživanje sprovedeno u Holandiji otkriva povezanost umerene konzumacije vina, naročito crvenog, i poboljšanja plućne funkcije.

Portal Gastro prenosi da se pozitivni učinak vina pripisuje resveratrolu, prirodnom polifenolu koji se u velikim količinama nalazi u crvenom vinu.

Rezultati istraživanja su pokazali povezanost uzimanja resveratrola i većih plućnih volumena, kao i smanjenja rizika od suženja disajnih puteva.

Na temelju svih dosadašnjih sprovedenih istraživanja čini se da umerena konzumacija vina ima pozitivni učinak na plućnu funkciju, a korišćene doze resveratrola iz epidemioloških istraživanja odgovaraju onima koje se mogu postići umerenom konzumacijom vina.

DUZI ZIVOT

U crnom vinu ima i drugih fenolnih materija, flavonoida (oko 100 mg u 1 litri) koje sprecavaju oksidaciju
lošeg (LDL) holesterola. U celom tom procesu etanol, odnosno obicni alkohol, služi kao rastvarac.
Ljubitelji crnog vina s razlogom mogu da likuju, jer ne samo da štiti srce, vec svojim poklonicima crno vino
"daruje" i po koju godinu. Oni koji ga piju žive duže, dokazale su finska studija iz 1995. godine, te poznata
i cenjena harvardska studija iz 1997. godine. Zanimljivo, obe studije su pokazale veliku zdravstvenu
prednost onih koji umereno piju I
U naucnom casopisu "British Medical Journal" objavljeni su podaci istraživanja o crnom vinu, kaberne
suvinjon, koji su proveli naucnici sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji. I to istraživanje je potvrdilo sve nalaze
finske i harvardske studije. Zlobnici ce reci: "Ništa cudno, pa studiju je platio proizvodac vina".
Medutim, tu primedbu treba zaboraviti, jerjednostavno ne mogu svi nalazi biti placeni! Upravo zbog toga
treba izdvojiti dansku studiju iz 1995. godine, u kojojje utoku 12 godina ispitano 13.000 muškaraca i žena od 30 do 70 godina. Studija je pokazala da su oni koji su pili crno vino imali 50 posto manji rizik od
srcanih bolesti u odnosu na one koji nikada nisu pili vino!
Zato je prof. dr Morten Gronbaek, vodja istraživackog tima zakljucio: "Od bolesti srca i krvnih sudova srca
najviše se umire, a crno vino štiti upravo taj sistem". Fenolne materije iz crnog vina sprecavaju nastajanje
krvnih ugrušaka u krvnim sudovima srca i mozga. Crno vino nije lek, ali je izvanredno korisna i
zdravstveno preporucljiva namirnica, jer sprecava ono najgore - iznenadni kraj života.

Velika prednost u maloj casi

Prof. dr Džon Pezuto i njegovi saradnici sa Univerziteta llinois u Cikagu nisu ni sanjali da ce od 1.000 istraženih biljnih vrsta aktivnu supstancu resveratrol upravo naci u crnom groždu.
Buduci da najviše resveratrola ima u opni crnog grožda.jasnoje da ga ima i u crnom vinu, prosecno 5 mg
u1 litri.
Kako se uz rucak može popiti oko 0,5 litre vina, radi se o maloj kolicini resveratrola, pa ne cude brojni pokušaji da se sušenjem vino koncentriše, a vinski prah pretvori u tablete.
Doktorka Džoan Manson, u svojoj knjizi "Sprecavanje srcanog udara" objavljenoj 1996. godine, zakljucuje: "Jedna ili dve caše crnog vina dnevno mogu da smanje rizik od prerane smrti za 20 do 40
posto. Zašto Ijudi to ne koriste?"
Hranljive materije (u 100 g vina): vitamin A, vitamin D3, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, natrij, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožde, fruktoza, glicerol, etanol, ekstraktivne materije.
Blagotvorna dejstva možemo ocekivati samo od kvalitetnih vina. I ovog puta nije dobro zakljuciti da naša
vina nevrede.

Najzdravije vino

"Kaberne sovinjon", vrhunski izborza mnoge poznavaoce vina, ujedno je i najbolji izborza zdravije srce.
Doktor Žan-Pol Bruste iz Pesaka, južna Francuska, tvrdi da grožde vrste kaberne sovinjon sadrži visok
nivo resveratrola, jakog sastojka koji podstice dobar rad srca, a ogranicava nastajanje holesterola.
Onje u Britanskom medicinskom casopisu objavio daje "najveca koncentracija resveratrola pronadena u
crnom vinu, narocito u vrsti kaberne sovinjon iz vinograda u Bordou". Crno grožde proizvodi resveratrol da
bi se zaštitilo od potencijalno smrtonosnih gljivica. Ovo grožde takode sadrži visok nivo polifenola,
antioksidanta koji sprecava oštecenje celija koje izazivaju slobodni radikali. Jošjedan bitan sastojak
crnog vina jeste i kvercitin, koji pomaže širenje krvnih sudova i sprecava zgrušavanje krvi.
Važno je, ipak, znati da je "efekat dobrog crnog vina usko povezan sa zadovoljstvom cula mirisa i ukusa, izborom pravog vina, poznavanjem njegovog porekla i njegovom degustacijom u toplom i prijateljskom
okruženju", kaže doktor Bruste.
Za ove naše prostore postaje vec pravilo da previše poverenja ukazujemo svemu što je došlo sa zapada
nipodaštavajuci svoje ili ono što nam stiže sa istoka. Najmanje prostora ostavljamo strucnjacima, malo za
licne logicne zakljucke, a posledice takvog stava su možda i nesagledive.
Ocena otome kojeje vino najboljeje individualna, važnoje imati kvalitetno vino, a složicemo se da se o ukusima ne raspravlja. Dakle, najvažnije je piti kvalitetna - vrhunska vina.
Medutim, dobro vino možete napraviti i sami koristeci jagodicasto voce. Vocno vino možemo pripremiti u
kucnom podrumarstvu, u adekvatnim posudama, sa vodjenjem stroge higijene i uz odredjeno znanje.
Vocno vino možemo dobiti alkoholnom fermentacijom vocnog soka ili vocnog kljuka (izmuljanog voca).
Da bi se od pojedinih vocnih vrsta dobilo dobro vino, od velikogjeznacaja kolicina šecera i koliko
kiselina sadrži pojedino voce.

VINO OD KUPINA

Ovo pice lakše se cuva ako ima više alkohola i šecera
Od kolicine šecerazavisi kolicina alkohola koju ce vino imati, dokje sadržaj kiselinaznacajanza
formiranje ukusa. Vina sa više alkohola i šecera lakše se cuvaju. Veliki procenat ukupnih kiselina u
sirovini onemogucava normalan tok fermentacije i za to se mora izvršiti korekcija.
Zavisno od sorte i podneblja kolicina šecera u kupini iznosi od 3,5 do 7,5 odsto, a kiseline od 0,5 do 2,5
odsto.
Od 10 kg kupina dobije se 7,5 do 91 šire. Vocno vino se može pripremati na nekoliko nacina. Jedanje ,
kada se mora vršiti korekcija kiselina u širi.Za pravljenje desertnog vina od kupine koristi se uglavnom
muljani kljuk, koji se sumporiše sa 15 g vinobrana na 100 kg.
Uz pomoc vode
Ako se ne bi izvršila korekcija kiseline (smanjenje), dobijeno vino od nekorigovane šire bilo bi kiselo i
neharmonicno. Smanjenjem sadržaja kiselina u širi obavlja se delimicnim razblaživanjem sa vodom.
Medutim, ovim se ne smanjuje samo koncentracija kiselina nego i šecera u širi. Iztog razloga, širi, pored
vode, mora se dodati odredena kolicina šecera.
Kolicina šecera zavisi od toga koliki procenat alkohola u vinu želimo. Tako, na primer, ako se od kupine
želi dobiti desertno vino sa najnižim procentom alkohola (12 odsto) na svaki litar šire dodaje se litar vode
i 335 g šecera. Za svaki dalji željeni procenat alkohola u vinu, kolicinu šecera najlakše je izracunati tako
što se na pomenutu kolicinu 334 g doda 40 g šecera

Ako želimo da dobijemo vino sa 17 odsto alkohola, na svaki litaršire (10 g kljuka od kupina daje 7,5 do 9
I šire) dodacemo po litarvode i 506 g šecera.
Ovako pripremljen i zasumporisan kljuk od kupine (kao i od drugog jagodicastog voca) previre u vrionim
kacama oko 3 do 4 dana, a može i duže što zavisi od mase i temperature, zatim se vino cedi i sipa u
ciste bacve. Tiho vrenje u ovoj bacvi potrajace sve dok se ne ohladi ispod 15 stepeni Celzijusa, kada se
vrenje i zbog visokog sadržaja alkohola prekida. Preostala kolicina neprevrelog šecera vinu ce dati
slatkast i ugodan ukus.
Ako vino pripremamo u malim kolicinama, preporucujemo staru recepturu naših baka. Za 4 kg kupina
upotrebiti 1 kg šecera. U vecu teglu redjati red kupina red šecera dok se sve ne utroši, tako da grlic tegle
ostane prazan, povezati hartijom bez štampe i ostaviti na suncu da stoji 10 dana.
Zatim vino pažljivo odliti i sipati u flaše koje se samo sa vatom zacepe i ostave na toplo da se završi
vrenje. Nakon završenog vrenja, koje traje sve dok se izdvajaju mehurici, flaše se hermeticki zatvore.
Desertno vino od kupine narocito se preporucuje osobama koje boluju od anemije.

KAKO SE PRAVI KUPINOVO VINO?

Ubrane (ili kupljene) sveže kupine zgnjece. Za vece kolicine je najbolja vinogradarska muljaca. Sadržaj
se ostavi u posudi - najbolje su i najprakticnije plasticne, jer ne uvlace boju kupina - te im se doda 15
posto šecera. Ostavi ih se tako da stoje 7-10 dana. To je vreme vrenja, a najbolje je da se ono obavi bez
prisutnosti vazduha.
Nakon toga se odvaja suva materija (trop iz kog se može peci rakijal).
Tecnost se ocedi i stavlja u bacve i doda se još 10 posto šecera na celokupnu tecnost.
Zatim sledi pretakanje, isto kao i kod vina.
Važnoje napomenuti da se u ovom procesu NE koristi Nl KVASAC Nl VINOBRAN!
Kupinovo vino se pije po nacelu "apotekarske merice" - na naprstak - zbog 15 posto alkohola, a valja
voditi racuna i o afrodizijackom delovanju!

VINA MEDICATA



Medicinska vina ili oenoli su zasnovani na sposobnosti vina da rastvara sastojke raznih lekovitih materija
Za lecenje se upotrebljavaju razlicite vrste vina sa razlicitim (odredjenim) postotkom alkohola. Evo tri
recepta za lekovita vina, koja služe za jace izlucivanje sokova za varenje, za pospešivanje varenja,
posebno kod jela koja se tesko vare, te za jacanje i okrepu.
Medicinsko vino ili oenoli su zasnovani na sposobnosti vina da rastvara sastojke raznih lekovitih materija
U ovom slucaju vino predstavlja materiju koja prima lek da bi se ovaj lakše uneo u organizam. U tu svrhu
se upotrebljavaju razna vina sa razlicitim sadržajem alkohola. Postoje obicna vina koja sadrže samo
jedan lekoviti sastojak i složena vina sa vecim brojem ovih sastojaka.
Ona se spravljaju dugim potapanjem a zatim filtriranjem, a cuvaju se i održavaju sveža u bocama koje su
do vrha napunjene i dobro zacepljene. Upotreba ovih vina je bila nekada znatno veca, ali danas išcezava
Osim toga, po medjunarodnoj konvenciji (Brisel,1925.g.), lekovi jakog delovanja ne smeju se koristiti u
obliku «vina» zbog toga što bolesnik može steci naviku -zavisnost- pa postepeno povecava njegovo
uzimanje. Kao medicinska vina spomenimo neka oficijelna vina i to kina-vino, vino od lincure s groždem i druga.


serbianforum






Nema komentara:

Objavi komentar