Pšenične klice

PŠENIČNE KLICE
Većina ljudi ne obraća pažnju na zagađenje i razna zračenja u svom neposrednom okruženju koja ugrožavaju zdravlje. Treba pogledati istini u oči i sva zagađenja prirodne sredine shvatiti kao veliko upozorenje i opomenu. Neophodno je promeniti nezdrave navike i tu pre svega, treba poći od svakodnevne trpeze. Tržište obiluje proizvodima čije poreklo i način uzgajanja nije moguće kontrolisati. Pijace, supermarketi, obiluju voćem i povrćem za koje ne možemo biti sigurni da li je tretirano i najbezazlenijim otrovom.
Klice su upravo nešto najprirodnije - da bismo ih prozveli, ne treba nam nikakav dodatni proces niti hemijska sredstva (što je mnogo bitno).


 Možemo ih svakodnevno gledati kako napreduju, rastu i prilagoditi ih svom ukusu. U fazi klijanja volumen zrna se višestruko uvećava. Na primer, kod lucerke 7 puta, a kod mungo pasulja 8 puta.
Od jednog supenog tanjira sočiva koje ostavimo da klija, dobijamo hranu u vidu salate u količini koja je dovoljna za tri odrasle osobe i uz to neuporedivo bogatija vitaminima od bilo kog povrća ili voća. Takva salata ne opterećuje organizam, naprotiv, predstavlja odlično sredstvo za čišćenje nagomilanih otrova iz organizma.

Pšenica najviše dolazi do izražaja kada se koristi u obliku klica. Upotreba klica u ishrani je klasičan primer ishrane presnom hranom. Za samoproizvodnju klica vam ne treba mnogo preduslova. Dovoljno vam je malo dobre volje, staklena tegla, gaza i gumica za teglu. Oprana, puna zrna potopite u čistu mlaku vodu i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu nikako ne bacajte već je pijte jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, proklijala zrna (klice) stavite na sunce radi formiranja hlorofila. Neutrošene klice možete čuvati više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi ili tegli. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom.

Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od 3 do 4 dana. Idealna temperatura klijanja je 20 Celzijusovih stepeni.
Na potpuno isti način mogu klijati i zrna ostalih žitarica i drugog semenja. Samo je vreme natapanja i klijanja drugačije. Pogledajte tabelu:

Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica Vrsta Vreme natapanja Količina Vreme klijanja Namena Pšenica 12 sati 200 g 3 - 4 dana salate, musli, supe, riđuvelak, desert Suncokret 24 sata 200 g 2 - 3 dana sosevi, salate, dodatak jogurtu Heljda 3 - 4 sata 100 g 2 - 4 dana musli, namaz, salate, dodatak supama Ovas 10 sati 200 g 2 - 3 dana musli, hleb, supe Sočivo 12 sati 100 g 3 - 5 dana salate, supe, namazi, pire Kukuruz 12 sati 200 g 2 - 3 dana musli, corn-flex Mungo pasulj 12 sati 100 g 3 - 5 dana supe, salate, pire, sendviči, sokovi Pirinač 24 sata 200 g 4 - 5 dana salate, supe, prilog jelima Susam 8 sati 200 g 2 dana preliv za salate, musli, sosevi, desert Soja 12 sati 100 g 2 dana mleko, supe, prilog jelima Azuki pasulj 12 sati 200 g 5 dana salate, sendviči, pire Riđuvelak
Riđuvelak se dobija fermentacijom pšeničnih klica u vodi. Već natopljena i proklijala pšenična zrna oprati hladnom vodom. U posudu se na svaka 2 prsta propranih klica stavi 5 do 6 prsta vode. Pokrije se gazom, veže gumicom i stoji na sobnoj temperaturi 3 dana. Nakon toga, sadržaj procediti, s tim da klice ostanu sasvim malo u tečnosti. Dobijeni riđuvelak možete odmah piti ili odložiti u frižider za kasnije. Zatim doliti istu količinu vode u posudu sa klicama i ponovo ostaviti da fermentiše 2 dana. Po isteku drugog dana ceđenje ponoviti, opet doliti vodu i odložiti još jedan dan. Zatim ponovo procediti, klice baciti, a dobijeni riđuvelak piti ili odložiti u frižider. Hladan je najbolji. Riđuvalak je kiselkastog, osvežavajućeg ukusa.
Riđuvelak pročišćava organizam i obogaćuje crevnu floru. Sadrži više vitamina, među kojima je nekoliko vitamina iz B grupe, vitamini A, C, E i K. Uz to je veoma hranljiv. Preporučujem ga najmanje jednom mesečno.

Pojedine osobe klice smatraju jako ukusnom i zdravom hranom, dok kod većine ljudi samo njihovo pominjanje izaziva, nažalost, negodovanje.
Vrlo malo osoba zapravo zna da su klice ne samo izuzetno zdrava hrana već i hrana veoma bogata hranljivim sastojcima.
Kada se jestivo seme (ili legum) pasulja, sočiva, mung pasulja (kineskog porekla), soje, graška i sl. ostavi dovoljno dugo i u dovoljno vlažnim uslovima, kako bi se klijanje nastavilo i dalje, dolazi do formiranja klica.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg se klice smatraju jako zdravim jeste to što prilikom nicanja, tj. klijanja dolazi do povećanja hranljivosti samog semena nekoliko puta više nego pre klijanja. To čini klice veoma zdravim dodatkom bilo kom obroku.
Kada se seme ostavi da samo proklija, uz redovno zalivanje i dovoljno kiseonika, ono prolazi kroz sledeće faze i procese:

dolazi do razlaganja složenih masti
skrob se pretvara u osnovne (ne-složene) šećere
proteini se razlažu do aminokiselina
minerali se prenose u različite delove semena
dolazi do stvaranja novih hranljivih sastojaka
Hranljiva vrednost
Podaci o hranljivoj vrednosti mladica sakupljeni su na osnovu informacija dostavljenih od USDA (Američkog ministarstva za poljoprivredu).
Među ovim podacima nalaze se informacije o različitim hranljivim sastojcima, koji mogu u velikoj meri doprineti poboljšanju naše ishrane i koji je mogu učiniti više nego zdravom, što se odražava i na naše opšte zdravlje.
Klice sadrže najviše vode, zatim proteina i ugljenih hidrata, a vrlo malo biljnih masti i kalorija.

Lekoviti sastojci
Klice pasulja, sočiva, mung pasulja, soje i graška sadrže dosta minerala, vitamina i drugih lekovitih sastojaka kao što su:
kalcijum
gvožđe
kalijum
magnezijum
fosfor
natrijum
vitamin C
tiamin
riboflavin
niacin
vitamin B-6
vitamin a
Lekovita svojstva
Kad je reč o pozitivnim efektima klica po naše opšte zdravlje, treba naglasiti sledeće:
doprinose poboljšanju varenja
salata koja sadrži klice još je bogatija hranljivim i lekovitim sastojcima (vitamini, minerali i biljna vlakna) nego obična zelena salata
izuzetno su bogate proteinima i aminokiselinama
od velike su pomoći osobama koje pokušavaju da izgube suvišne kilograme
sadrže velike količine antioksidanata, koji su presudni kada je reč o sprečavanju pojave nekoliko vrsta bolesti izuzetno opasnih po naše zdravlje, uključujući i rak
u potpunosti su organske i ne sadrže toksine, kao ni holesterol, ali su i pored toga dobar izvor esencijalnih masnih kiselina
Zaključak
Iz navedenog se vidi da klice pomenutih biljaka treba koristiti u ishrani, ili kao glavno jelo ili kao dodatak salatama i jelima.

Izvor: Krstarica

serbianforum

Nema komentara:

Objavi komentar