nedjelja, 23. prosinca 2012.

Med i zdravlje

Med je slatki dodatak isrehrani, lako se vari idealan je za borbu protiv jesenjih prehlada i kašljucanja te je odličan dodatak tretmanima lepote.

Ovu slatku namirnicu obavezno smjestite u ladicu ili na kuhinjsku policu. Ukoliko započenete dan s čašom tople vode u kojoj ste rastopili žlicu meda i malo limuna osigurali ste si sjajan izvor energije.


Ova zdrava namirnica je odlična zamjena za šećer u napitcima poput čaja ili toplog mlijeka, a i idealan je jutranji zalogaj uz šnitu kruha ili tosta.

Med ima i antibakterijska svojstva te poboljšava funkcije probavnog sustava, a djelotvoran je i kod prevencije tumora.
S dolaskom jeseni započinje i sezone prehlada, a kašljucanje postaje svakodnevica. Nakapate li nekoliko kapi soka od đumbira u žličicu meda uspješno ćete izliječiti upalu grla.Antibakterijska svojstva iz meda također sprečavaju razmnožavanje bakterija i sprječavaju infekciju. Med također ubrzava zacjeljivanje i djeluje protiv upala, smanjuje otok i bol, čak i ožiljke.


Vrste meda

Zavisno od pčelinje paše i sastava medonosnog bilja, postoji više vrsta meda. Svaki med je dobar za određene tegobe. Ako se ne može osigurati željeni med, dobar je i obični, mešani, ali pod uslovom da je prirodni-pčelinji.

Suncokretov med


Suncokretov med je u svetu visoko kotiran. Samo su čista medljika i neke specijalne homogene vrste medova ispred njega. Razlog za to je izuzetno visoka koncentracija cvetnog polena i nekih minerala rastvorenih u suncokretovom medu. Njegova boja varira od žute do narandžaste. Prijatnog je ukusa. Kod nas ova vrsta meda nije na ceni zbog njegove osobine da se brzo ušećeri. Retko kada ostaje u tečnom stanju duže od četrdesetak dana. Iako je med bolje konzumirati ušećeren, jer se tada više zadržava u ustima, činjenice da mi navike teško menjamo i da je ponuda ove vrste meda na našim prostorima relativno velika, dovele su do toga da je suncokretov med, apsolutno nepravedno, potisnut iza nekih realno manje kvalitetnih medova.


BAGREMOV MED



Čist prirodan bagremov med je načinjen isključivo od nektara bagremovog cveta. Ovaj med je cenjen u Evropi zbog njegovog blagog ukusa i zlataste boje. Zbog njegove osobine da se veoma sporo ušećeri, odličan je za upotrbu sa onim namirnicama koje ga zahtevaju u tečnom stanju.
Bagremov med je čist, tečan i veoma lagan med i zbog toga je idealan za decu, ali ne mlađu od 12 meseci. Kada se nađe u ustima, oseća se njegov sladak ukus belog cveta bagrema.





LIVADSKI MED

Livadski med je bogatog i ugodnog ukusa, a može biti tamniji i svetliji. On se posebno preporučuje osobama koje su sklone polenovim alergijama. Ovaj med se dobija od raznih cvetova livadskog i grmovitog bilja. On snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban odmor i dodatna energija. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno onih planinskih, čine med prepoznatljivim.


LIPOV MED

Lipov med je bistar, gotovo proziran, ugodnog, jakog mirisa i vrlo oštrog. Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala probavnih i organa za disanje, te nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanu štetnih materija iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve i primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže iskašljavanu. Međutim mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova.


MED OD ULJANE REPICE

Med od uljane repice je jedan od cenjenijih medova u svetu. Poznat je po tome da pčele na ovoj paši dožive neverovatan razvoj. Istina je da su u vreme cvetanja uljane repice pčelinja društva u uzlaznoj putanji no to ne umanjuje kvalitet ovog meda. On je veoma bogat polenom i mineralima.
Ovaj med kristališe veoma brzo, već nekoliko dana nakom vrcanja. Za razliku od suncokretovog meda koji kristališe krupnim kristalima, med od uljane repice ima veoma fine sitne kristale, tako da podseća na mast. Zbog te osobine se mnogo koristi u mednoj kozmetici pri izradi raznih krema na bazi meda.


Kestenov med

Kestenov med je taman, a tamna boja mu varira ovisno o podneblju ili godini, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ukusa. Snagom svojih osebujnih svojstava povoljno utiče na celokupni probavni sistem. Potiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Preporučuje se za bolesti probavnih organa: želuca, žuči, jetre i dvanaesto palačnog creva. Ovaj med ima izvanredno delovanje u oporavku od žutice. Preporučuje se uzimanje sa čajem od kamilice, šipka i majčine dušice. Čajeve sa medom od kestena treba uzimati nekoliko puta na dan i to jedan do dva sata nakon jela.


Med od deteline

Osnova ovog meda je nektar iz sočnog bilja, prvenstveno iz deteline, koja se seje za ishranu stoke. Zbog toga je med blag, bistar i gotovo bezbojan. Miriše na seno i čvrst je. Njime se slade stanovnici Velike Britanije, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Novog Zelanda.


Otrovni med

Otrovni med sadrži otrivnu materiju acetilandromedol, koja se nelazi u nektaru i polenu rododendrona, azaleje, andromede i tripetalije (sve iz por. Ericeaceae), kao i u nekih drugih vrst. Izaziva glavobolju, ošamućenost, otežano disanje, povraćanje i sl., i zbog toga se naziva još i "pijani med". Za pčele nije uvek štetan. Poznat je slučaj masovnog trovanja medom, koji je opisao drevni grčki vojskovođa i pisac Ksenofont u tadašnjoj Kolhidi (pomorski krajevi današnje Gruzije). Vojnici koji su jeli med ispoljavali su znake jakog trovanja, koji su posle 3-4 dana prošli, ali su neki vojnici umrli. Ima podataka trovanja medom u SSSR-u, Japanu, SAD i Engleskoj. U Bugarskoj su bili utvrđeni slu269;ajevi slabog trovanja medom u Strandže. U Jugoslaviji pojave trovanja medom nisu tačno utvrđene, ali se u ranijoj literaturi pominju. Međutim, od svih biljaka koje si otrovne za životinje i čoveka ne dobija se i otrovan med.
Otrovne materije u medu su isparljive; pri dužem čuvanju u otvorenim sudovima (prekriven samo gazom) u normalnim uslovima one postepeno iščeznu. Otrovni med se može učiniti upotrebljivim po bržem postipku - zagrvanjem na 46º celzijusa pri sniženom vazdušnom pritisku u vakumu.


Kaduljin med
Izvanredno koristi kod suvog kašlja i prehlada, a olakšava i izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija.


Medljikovac - Šumski med

Medljika ili medna rosa je slatka materija koja se pojavljuje periodično, u određenim vremenskim intervalima, na lišću pojedinog zimzelenog i listopadnog drveća, najčešće na listu bora, jele, smreke, vrbe, hrasta, pitomog kestena i dr.
Neki autori tvrde da ima medljike životinjskog i biljnog porekla. Međutim, prema višegodišnjim istraživanjima nekih inostranih stručnjaka, nije moglo da se utvrdi da biljna tkiva luče medljiku.
Medljiku proizvode neki insekti, najviše lisne vaši. One svojom rilicom buše list i prodiru do delova Iista kroz koje pod pritiskom kruže asimilati biljke. Ali i neki drugi insekti koji se hrane sisanjem slatkih biljnih sokova iz listiva i drugih delova nekih biljnih vrsta. Ove sokove lisne vaši na određen način prerađuju u medljiku, odnosno uticajem lisnih vašiju saharoza iz biljnih sokova se pretvara, uglavnom, u grožđani i voćni i neke druge više oblike šećera, pa se na taj način stvara pčelama za proizvodnju medljikovca, ili, kako još naziva, šumskog meda ili mana.
Koliko će se na lišću pojaviti medljike, zavisi skoro isključivo od klimatskih uslova koji deluju na razvoj insekata koji biljne asimilate prerađuju u medljiku. U zavisnosti od biljke ,godišjeg doba, meteoroloških prilika i vrste insekta medljikovac biva različit po svom sasravu i osobinama. Ako je, na primer, jesen topla i suva, zima umerena, a proleće rano nastupi, onda se može očekivati dosta medljike, i obrnuto.
Pčele rado sakupljaju medljiku sa lišća, odnose je u košnicu i od nje spravljaju medljikovac.
Medljikovac se razlikuje po osobinama i po hemijskom sastavu od meda koji potiče od nektara sakupljenog sa cvetova medonosnog bilja. Sadrži znatno više mineralnih materija. Medljikovac se, kao i cvetni med, razlikuje po kvalitetu, boji, ukusu, vremenu kristalizacije itd., što zavisi u prvom redu od vrste drveća sa kojeg se sakuplja medljika i od vrste insekata koji je proizvode.
Zbog male količine vode i veće količine smolastih, sluzavih i drugih materija u koloidnom stanju(dekstrini,belančevina i dr.) medljikovac ima veći viskoziteti gustinu, te se teže centrifuguje. Obično je tamne (ćilibarne, tamnomrko do crne) boje, ali može biti i svetliji ili sa sa zelenkastim prelivom. Neke vrste medljikovca (npr. sa hrastovog lišća) ostaje u tečnom stanju i po ekoliko godina, dok drugi rzo kristališu čak još u ćelijama saća, obrazujući gusu, sitnozrnastu masu nalik na sapu (npr. os jele) ili krupne kristale koji se talože a iznad njih ostane tečni deo (npr. sa lišća lipe i ariša). Medljikovac sa lišća vrbe ponekad kristališe u obliku suvog beličastog praha ili sitnog peska, koji se roni i pada na pod košnice.
Medljikovac je odličan za ljudsku ishranu, cenjen je i ima dobru cenu na domaćem i inostranom tržištu. Jedina mu je mana što nije pogodan kao hrana pčelama za prezimljavanje. Sadrži znatne količine nesvarljivih materija, a pošto pčele zimi ne mogu redovno da izleću na pročišćavanje, to se nesvarljive materije gomilaju u probavnim organima pčela radilica, pa dolazi do oboljenja i proliva. U težim slučajevima može uginuti izvestan broj pčela radilica, pa čak može doći i do uginuća celog pčelinjeg društva.


Izvor : Pcelica.co.yu




Pčelinji proizvodi prirodni lek za sve tegobe


Lista tegoba koje med i pčelinji proizvodi efikasno leče izuzetno je duga. I uvek važi jedinstveno pravilo, da se med i njegovi proizvodi ne gutaju odmah


Med i pčelinji proizvodi efikasno leče i ublažavaju različite tegobe


LISTA tegoba koje med i pčelinji proizvodi efikasno leče i ublažavaju, izuzetno je duga. I uvek važi jedinstveno pravilo, da se med i njegovi proizvodi ne gutaju odmah pošto se stave u usta, već postepeno otapaju u ustima ili piju rastvoreni u toploj vodi, čaju ili mleku, uz obavezno korišćenje drvene ili plastične kašike.

Angina, upala usne duplje i desni

Kašičicu meda uzimajte na svaka tri sata i u ležećem položaju polako ga otapajte u ustima. U ove svrhe može da posluži i med u saću ili med sa voštanim poklopcima, koji bi trebalo žvakati više puta u toku dana. Efikasno je i ispiranje grla i ispijanje propolisa u pola čaše vode u koji je dodato 15 do 20 kapi 20-procentnog alkoholnog rastvora. Poželjno je i da se žvaće čist propolis, kada god se ukaže prilika.



Aritmija srca, angina pektoris, ateroskleroza

Uzima se tri puta dnevno pre jela kašika meda rastvorena u toploj vodi ili čaju. Može da se uzima, takođe, tri puta dnevno kašičica mešavine meda, polenovog praha i matičnog mleča uz lagano otapanje u ustima.

Zapaljenje i hipertrofija (uvećanje) prostate

Uzima se tri do četiri puta dnevno kašičica mešavine meda i polena sa 20 kapi 20-procentnog alkoholnog rastvora propolisa. Ili, kašičicu polenovog praha razmućenog u toploj vodi, odnosno mešavinu meda i polena u čaši tople vode, jedanput do dva puta dnevno.

Akne, ekcemi, gljivična oboljenja kože

Koriste se medne maske 60 minuta dnevno 15 dana uzastopno, a može i 20-procentni alkoholni rastvor propolisa koji se stavlja lokalno na promenjena mesta na koži. Preporučuje se i uzimanje po jedne kašike meda tri puta dnevno, pre jela. Obolela mesta na koži mogu da se mažu i propolis mašću.



PMS tegoba

Tri puta dnevno, jedan sat pre jela, uzima se kašičica mešavine meda, polena, matičnog mleča, ekstrakta propolisa i meda u saću. Pre nego što se proguta, mešavina bi trebalo da se drži u ustima dok se ne otopi.

Malaksalost, anemija, smanjen apetit

Pre jela tri puta dnevno se uzima jedna kašičica preparata sačinjenog od meda, polenovog praha i matičnog mleča. Takođe, tri puta dnevno može da se konzumira i jedna kašičica mešavine meda i zelenih plodova oraha.

Nervna napetost i psihičke traume

Nekoliko puta pre jela uzima se kašika meda, rastvorenog u toploj vodi, čaju ili mleku. Ili se, takođe, po tri puta dnevno, jedan čas pre jela, uzima kašičicu polenovog praha razmućenog u toploj vodi ili čaju. Ili, tri puta dnevno po kašičica mešavine meda, polena i matičnog mleča.

Obloge

Kod reumatskih oboljenja, išijasa ili zapaljenja zglobova, takođe su delotvorne obloge od pčelinjih proizvoda. Oblogu čini vosak i čist propolis u srazmeri četiri prema jedan. Ovako spremljen, stavlja se lokalno na bolno mesto.



Bolji život uz kašičicu meda

Sigurno se sećate da vam je mama dok ste bili dete svako jutro davala med. Zahvaljujući tom "leku“, sigurno ste cele zime bili zdravi...



Ako želite da imati zdrave zube i čvrste desni, zube perite dva do tri puta dnevno, svilenim koncem očistite prostor između zuba i redovno odlazite zubaru na kontrolu. Higijena usne šupljine vrlo je važna jer bakterije uzrokuju karijes, upalu desni i neprijatan zadah. Protiv njihovog razmnožavanja pomažu neki prirodni sastojci.

Recimo, protiv karijesa preventivno deluje kura od poljske preslice. Zube perite dvaput dnevno mešavinom 1 g biljnog praška i pola kašičice meda. Ako pomešate kašičicu meda sa limunom, dobićete izvrstan sirup za lečenje grla i kašlja.

Blagodeti meda poznate su od davnina. Jeste li znali da med štiti od bakterijskih infekcija, "leči“ urinarne tegobe i smanjuje nivo lošeg holesterola?



• Konzumiranje meda jača bela krvna zrnca i podstiče borbu protiv virusnih infekcija, kao i protiv bakterijskih bolesti.
• Med pomešan sa cimetom upotrebljava se u lečenju urinarnih infekcija.
• Dve kašičice cimeta i jedna meda pomešane u čaši vode podstiču uništavanje mikroba prisutnih u bešici.
• Jedan od najučestalijih sastojaka meda u narodnoj medicini jeste prirodni sirup protiv kašlja. Tako se, na primer, mešavina kašičice meda i limuna može upotrebljavati u lečenju upaljenog grla ili za smirenje jakog, upornog kašlja.
• Med se isto tako koristi i za smanjenje želudačne kiseline i u lečenju čira.

Ako popijete čaj koji ste obogatili sa tri kašičice cimeta i dve meda, u vašem će se organizmu trenutno smanjiti nivo holesterola, i to za 10 odsto tokom nekoliko sati. Ako pomešate kašičicu meda sa četvrtinom kašičice cimeta, možete znatno skratiti trajanje klasične prehlade i pročistiti sinuse.



Matični mleč i pčelinji cvetni prah

Mleč je gusta masa bele do bledo žućkaste boje. Ima karakterističnu aromu i oštar kiseo i pomalo slatkast ukus.

Matični mleč je sekret iz žlezda koje se nalaze na vrhovima glava mladih pčela. Količina sastojaka mleča varira u prilično širokom dijapazonu. Konstatovano je da je mleč bogat belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, aminokiselinama, vitaminama B, C, E, niacinima, pantotenskom kiselinom, biotinom, inozitolom i folskom kiselinom. Ona sadrži neverovatne količine proteina, lipida, glucida, hormona, enzima, minerala, specijalnih vitalnih faktora koji se ponašaju kao biokatalizatori u procesu ćelijske regeneracije u ljudskom telu.

Iako su neki elementi nađeni u matičnoj mleči u mikrogramskim količinama, oni još uvek mogu delovati do krajnosti sa koenzimima kao katalizatori ili mogu delovati sinergistički.

Matična mleč pokazuje lekovitost i daje pozitivne efekte kod gripa i drugih virusnih infekcija, podiže nivo imuniteta, smanjuje tegobe kod hemoterapije, ubrzava zarastanje i obnovu kostiju nakon preloma ili povreda, smanjuje zapaljenje i bol u zglobovima kod artritisa, pomaže kod senilnosti i neuroza, održava ravnotežu hormona, reguliše manjak seksualne energije, sprečava infekcije muških i ženskih polnih organa, utiče na normalizaciju krvnog pritiska i smanjenje nivoa masnoća u krvi.

Matična mleč učestvuje u regeneraciji ćelija pankreasa i ima pozitivan efekat na sniženje nivoa šećera u krvi. Pomaže u jačanju korena kose, poboljšanju tonusa i izgleda kože i noktiju.

Pčelinji cvetni prah ( pelud) je jedan od najbogatijih prirodnih izvora hranljivih materija, posebno vitamina i minerala, potrebnih u bilo kojoj fazi života. Pelud je nosilac je genetskih svojstava biljke i zato sadrži sve neophodne hranjive supstance za stvaranje i razvoj novog života.

Pelud je glavni izvor vitamina (posebno E i grupe B), minerala, lipida i belančevina za pčelinju zajednicu, a sadrži još enzime i koenzime, polifenole, nukleinske kiseline, hormone i druge materije.

Pelud štiti jetru, srce, mozak i adrenalinske žlezde od slobodnih radikala i podiže antioksidacionu odbranu. Poboljšava ishranu materice bez štetnog uticaja na plod, a fetusi dobijaju veću težinu i nivo hemoglobina, ukupnog proteina, serumskog gvožđa i albumina. Zahvaljujući sadržaju biljnih materija ( fitosteroli) koji imaju hormonsko dejstvo, povoljno utiče na rad polnih žlezda u muškaraca (povećava potenciju i broj spermatozoida) i žena (ublažava menstruacijske i klimakterične tegobe).

Pelud poboljšava imunološki sistem. Povoljno deluje kod hroničnih zatvora (opstipacija) i stalnih proliva (kolitis), verovatno zbog antibiotskog delovanja na crevne bakterije, posebno gram-negativne. Snižava nivo povećanih triglicerida, holesterola i mokraćne kiseline u krvi.

Primena peluda iz saća kao dopunska ili održavajuća terapija pokazala je dobar efekat kod depresije, neurastenije (malaksalost, smanjena vitalnost, bezvoljnost, osećaj trajnog umora i iscrpljenosti, nizak životni tonus) i alkoholizma (smanjenje apstinencijalnog sindroma).

Sveži i fermentisani pelud poboljšava zdravstveno stanje kod hronične upale jetre. Pelud iz saća umešan u med povoljno djeluje na hipohromnu anemiju. Sprečava probleme sa prostatom, posebno kod hroničnog prostatitisa.

I matična mleč i pelud koriste se kao dodatak ishrani. Pravilna ishrana podrazumeva ova dva proizvoda.


Matični mleč je poslednjih godina ušao u veoma široku primenu, ali većina ljudi još nema dovoljno pravih informacija na koji način ga treba koristiti i koja su sva njegova pozitivna dejstva na ljudsko zdravlje.


Ako zađete po pčelarskim pijacama, primetićete da većina pčelara ima propolis, med, polen, vosak, ali retko koji pčelar ima i matični mleč. Zašto? Zato što savremeni pčelari danas znaju da se izuzetna biološka svojstva mleča ne mogu očuvati van košnice duže od sedamdesetak sati. Mleč razaraju svetlost, visoka temperatura i duže stajanje. Stoga je razumljivo da i njegov opstanak u medu nije siguran i da kupovinom takve mešavine dobijate samo malo vredniju varijantu meda, ali ne i autentičan matični mleč.


Bogatstvo biostimulatorima

Ako se mleč čuva u alkoholu ili zaleđen, ni to nije najsigurniji način, jer se i na taj način gube svi oni najsuptilniji biostimulatori iz njegovog raskošnog sastava. Naravno da je najbolji svež mleč, ali istu vrednost i očuvana biostimulativna svojstva ima samo mleč koji je prošao proces liofilizacije, odnosno postupak u kom se iz njega odstrani voda i tako izoluje suvi deo u kom se nalaze najvredniji sastojci.

– Sedamdeset odsto mleča čini voda, a 30 odsto suvi ostatak. U suvom ostatku matičnog mleča nalaze se gotovo svi vitamini, minerali, biostimulatori i hormonske komponente koje su potpuni biološki pandani ljudskim hormonima, zatim gamaglobulini, acetilholin, proteini – sve esencijalne aminokiseline i neesencijalne(29), esencijalne masne kiseline, šećer i još mnogo korisnih biostimulatora. Da bismo sačuvali to bogatstvo iz matičnog mleča, potrebno je da iz njega izvučemo vodu. To se postiže metodom liofilizacije na niskim temperaturama, u vakuumu, posle čega nam ostaje ostaje suva, praškasta, puderasta forma. E takva forma može da potraje i par godina – objašnjava doktorka Mirjana Jovanović, specijalista mikrobiologije i parazitologije i stručni saradnik firme „Protehna“ koja se bavi distribucijom pčelinjih proizvoda.
Ona ističe da tako dobijen matični mleč, spakovan u kapsule ili u šumeće tablete, ima očuvane sve aktivne biosupstance koje imaju višestruku korist za naše zdravlje i ishranu.

Dobar i u menopauzi

Matični mleč reguliše i poboljšava imunitet, cirkulaciju i telesnu energiju, revitalizuje, poboljšava mentalne i regenerativne funkcije organizma i njegovo čišćenje. Prve*n*stveno deluje u preventivi akutnih i hroničnih bolesti.

– Zbog prisustva estrogena, matični mleč može da ublaži i tegobe koje se javljaju u menopauzi: slabost, preznojavanje, promene raspoloženja. Na sličan način redovnim konzumiranjem matičnog mleča mogu se ublažiti tegobe adolescentkinja kod kojih postoji hormonski nesklad u vidu dismenoreje ili izostanka ciklusa. I kod njih će matični mleč neposredno ili posredno poboljšati hormonski balans i bilans – kaže naša sagovornica.

Potrebna dnevna doza

Liofilizovani mleč u obliku šumećih tableta može se kombinovati i sa vitaminom C, gvožđem, cinkom, kalcijumom, selenom, magnezijumom, hromom.
Dnevne količine koje se koriste u preventivne svrhe ne bi trebalo da budu veće od 50 do 60 miligrama liofilizovanog mleča. Međutim, terapijske potrebe za matičnim mlečom idu i do nekoliko stotina miligrama dnevno.

– Ja preporučujem dva načina korišćenja, redovno i intenzivno. Redovno, preventivno korišćenje podrazumeva dnevni unos od 10, 20, 30, miligrama. Indikacija za intenzivno davanje matičnog mleča mogu da bude hronične ili subakutne virusne infekcije, neko hronično degenerativno stanje kao što je ateroskleroza, intokcikacija jetre ili, pak, neka početna ciroza ili loše varenje, stanje hroničnog umora, neurološki problemi, stanja posle operacija. Tada se daje više stotina miligrama dnevno jer je potrebno da se pospeši metabolizam, oporavak i da se ojača imunitet. Svaka primena se određuje individualno, kako i nalažu principi apiterapije, medicinske primene pčelinjih proizvoda. Naravno, to treba činiti u dogovoru sa apiterapeutima koji u tome imaju iskustva – naglašava doktorka Jovanović.

Matični mleč kao prvorazredni adaptogen pomaže da održimo dobar balans u organizmu koji je poremećen zbog stresa.

– Kada je čovek u stresu, troši veću količinu energije da bi se s tim izborio, a sve ostalo se obustavlja, nema bioregeneracije. Tada se luče veće količine hormona. Kao direktnu štetu iza toga imamo pad imuniteta. Unošenjem matičnog mleča povećavamo jedan životni, antistresni i antioksidativni kapacitet – zaključila je doktorka Jovanović.

Alergije retkost
Opisane su izuzetno retke alergije na matični mleč.
– Međutim, ne treba praviti paralelu između alergija na pčelinje proizvode, pa i mleč, samo zbog burne reakcije na pčelinji ubod. Čak i alergije na polen i propolis mogu biti manje intenzivne nego na nativni polen, i najčešće su lokalne, kožne reakcije. Svaku alergiju treba ispitati i dokazati. Kao imunostimulator i imunomodulator, matični mleč se afirmisao, a često se koristi kao korektor i desenzibilizator kada organizam ima neku prenaglašenu alergijsku reakciju ili sklonost – kaže dr Mirjana Jovanović.


Matični mleč - lek od davnina

Krstarica

Med i matični mleč poznati su po svojim lekovitim sastojcima još iz davnih vremena. Najnovija naučna istraživanja potvrđuju da matični mleč i preparati na bazi matičnog mleča povoljno deluju protiv mnogih bolesti i tegoba, dok savremena medicina još uvek nije pronašla odgovarajuće lekove za te bolesti.

Matični mleč nastaje lučenjem pljuvačke pčela-radilica i osnovna namena mu je da se njime hrani pčela-matica. Pošto se, između ostalog, hrani samo mtičnim mlečom, matica može dnevno da snese oko 2500 jajašaca i njen životni vek bude 4 do 5 godina, mnogo duži od veka ostalih pčela.

Lekoviti sastojci matičnog mleča
Naučnici su savremnim ispitivanjima ustanovili da u matičnom mleču postoji veliki broj prirodnih korisnih i lekovitih sastojaka kao što su:
antioksidansi enzimi
acetiholin - neurotransmiter
vitamini B kompleksa
gama-globulini
deset-hidroksi decenska kiselina
želatin kolagen
jedinjenja aksorbinske kiseline
omega masne kiseline
pantotenska kiselina
prirodni hormoni
sastojci koji deluju slično kao insulin
Postoji još mnogo pozitivnih i lekovitih efekata matičnog mleča za koje naučnici još nisu našli uzroke, iako veoma povoljno deluju na organizam.

Lekovita dejstva
Matični mleč u svežem obliku ili obrađen savremenim metodama bez konzervansa i bez aditiva deluje pozitivno na organizam:
blagotvorno deluje na kožu, protiv mnogih kožnih bolesti
deluje antibakterijski i antivirusno
kao antioksidant deluje pozitivno protiv stresa
povećava broj eritrocita u krvi i samim tim popravlja krvnu sliku
povećava libido i kod žena i kod muškaraca
povoljno deluje na plodnost muškaraca, jer povećava broj i pokretljivost spermatozoida
povoljno se odražava na artritis
pozitivno deluje kod šećerne bolesti
pojačava imunitet organizma
popravlja raspoloženje i smanjuje uznemirenje i nervozu
primenjuje se kod raznih nervnih poremećaja (multipla skleroza i Parkinsonova bolest)
reguliše krvni pritisak
svojim prirodnim hormonskim dejstvima povećava plodnost žena
snižavanjem nivoa lošeg holesterola i triglicerida sprečava arteriosklerozu
srečava nastajanje i pomaže u lečenju mnogih vrsta raka
stimuliše rast i razvoj dece
usporva starenje ćelija i organizma pa na taj način produžava životni vek
Zaključak
Med sadrži veliki broj hranljivih i lekovitih sastojka pa med i matični mleč treba koristiti u ishrani ili ih svakodnevno uzimati bar u malim količinama. U apotekama i širokoj prodaji postoji mnogo lekova i preparata proizvedenih na bazi meda i matičnog mleča, što samo potvrđuje njihovu vrednost.

Upozorenje
Kod pojedinih osoba i pojedinih bolesti može se desiti da med ili matični mleč imaju i nuspojave, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom. Pri upotrebi meda i matičnog mleča postoje ograničenja za malu decu do dve godine starosti. Matični mleč treba kupovati ili u ovlašćenim prodavnicama i apotekama ili kod poznatih proizvođača i prodavaca.
Pre upotrebe preparata na bazi matičnog mleča, obavezno detaljno pročitajte uputstvo kako biste sadržaj što bolje iskoristili i izbegli neke negativne pojave.


Matični mleč - prirodni imunostimulator




Zbog povoljnog dejstva na ljudski organizam, matični mleč trebalo bi uzimati preventivno, a ne samo kad je bolest već nastupila.

Dolaskom hladnijih dana počnu i pitanja kako podići imunitet, sprečiti grip i prehlade? Susreću se sa tim pitanjem gotovo svakodnevno i u apotekama, u koje ljudi dolaze da potraže kakav preparat, koji će im pomoći u borbi s virusima i infekcijama. Jedan je od najpoznatijih prirodnih imunostimulatora, matični mleč, koja ima snažno dejstvo na jačanje imuniteta te sprečava nastanak raznih bolesti. Kakvo je njegovo delovanje i gde se sve pokazala delotvornost tog najcenjenijeg pčelinjeg proizvoda.
Hrana za matice, lek za ljude

Zbog povoljnog učinka na ljudski organizam, matični mleč trebalo bi uzimati preventivno, a ne samo kad je bolest već nastupila. Od čega se zapravo sastoji ta hranjiva supstanca, koja je predmet istraživača celoga sveta, a samo pčele znaju pravu tajnu nastanka?

- Matični mleč je izlučevina ždrelnih žlezda pčela radilica starih 8-12 dana. Ona je pčelinje "mleko" za larve pčela i hrana za matice u vreme intenzivnog polaganja jajašaca. Ovaj izvrstan koncentrat hranjivih materija omogućava matici da živi duže od pet godina, dok je životni vek radilice svega 2 do 4 meseca.Prema izgledu je homogena gusta, neprozirna i kremasta supstanca bele do bledožućkaste boje. Hemijski sastav je vrlo složen. Osnovni sastojci su voda, belančevine, šećeri, masti i mineralne soli. Oko 3 posto njenog sastava još uvek nije identifikovano. U prirodi ne postoji drugi izvor ovakve supstance niti ju je moguće veštački proizvesti.

Antiupalno, antivirusno i antibiotičko delovanje

Matični mleč poveća otpornost na bolesti, sprečava infekcije, daje snagu, jača izdržljivost organizma, pozitivno deluje na venske sisteme, jednom rečju ima široki spektar delovanja zahvaljujući svom sastavu.

- Naučnici su ispitivali delovanje matičnog mleča u medicini i kozmetici jer su primetili da ima sastav bogat biološki aktivnim materijama koji ima široko lekovito delovanje, koje se ispoljava baktericidnim, antibakterijskim i antivirusnim svojstvima. Biološki učinci mleči u olakšavanju zdravstvenih tegoba ljudi poznati su hiljadama godina u narodnoj medicini istočnjačkih kultura. Najviše i najuspješnije se koristi u terapiji bolesti i stanja kod kojih postoji kompleksno oštećenje regeneracijskih mehanizama i normalnog tonusa organizma. Iako još nema dovoljno pouzdanih naučnih dokaza o farmakološkim svojstvima matičnog mleča, dosadašnji podaci sve više ukazuju da je ona prirodni neškodljivi stimulans koji utiče, verovatno preko nervnog, hormonalnog i imunološkog sistema, na regeneracijske mehanizme u organizmu tako da održava zdravstvenu ravnotežu".

Pozitivni učinci matične mleči

Astma. U više kliničkih studija uočen je pozitivan učinak kod astme što se manifestiralo u smanjenju broja napadaja i znatnom poboljšanju plućnih funkcija.

Klimakterične tegobe. Nakon 15 dana terapije mešavinom mleči i cvetnog praha u medu, mnogi vegetativni i psihički poremećaji, kao što su glavobolja, nemogućnost zadržavanja mokraće (urinarna inkontinencija), vaginalna suhoća i mala vitalnost, kod većine tretiranih žena su iščezli.

Masnoće u krvi. Snižava “štetni” holesterol za 14%, a ukupne lipide za 10% u odnosu na placebo grupu.

Stimulacija nervnog sistema. Uprkos tome što još nema pouzdanih naučnih dokaza, tradicionalno iskustvo i neki eksperimenti ukazuju da mleč stimuliše nervni sistem i da bi mogla pomoći poboljšanju koncentracije, pamćenja, zapažanja, motoričkih funkcija i psihofizičke izdržljivosti kod ljudi

Imuni sistem. Veruje se da mleč jača imunološki sistem zahvaljujući 10-hidroksidekanoičnoj kiselini i gama globulinu. Gama globulin je odlučujući faktor u borbi protiv upala te imunološki stimulans.

Telesna izdržljivost. Saznanje da povećava telesnu izdržljivost i smanjuje zamor ukazuje da bi trebala biti zastupljena kao dodatak ishrani kod ljudi koji obavljaju težak telesni rad, a posebno kod sportista u pripremnom i takmičarskom periodu, ne samo zbog veće izdržljivosti, nego i bržeg oporavka.

Krvni pritisak. Veruje se da uspostavljanjem ravnotežnog stanja neurovegetativnog sistema mleč može pomoći u normalizaciji visokog i niskog krvnog pritiska.

Tromboza. Eksperimenti ukazuju da bi se mleč mogla koristiti kod poteškoća vezanih za trombozu, jer sprečava stvaranje ugrušaka.

Anemija. Antianemično delovanje kod anemija nastalih usled gubitka velikih količina krvi prilikom porođaja ustanovljeno je kod svih porodilja.

Izvor: Žena.hr


Superhrana: pčelinji proizvodi, morska trava i super-biljke


Pčelinji proizvodi


Indijci ih koriste već tisućljećima, Egipćani - najmanje 7500 godina, Babilonci su poznavali njihova ljekovita svojstva...
U zapadnom svijetu o dobrobitima pčelinjih proizvoda su saznali "slučajno", proučavajući život pčelara-domorodaca u Rusiji. Njihov životni vijek je bio preko 100 godina, a svi su oni svakodnevno konzumirali pčelinje proizvode.



Matična mliječ
Matična mliječ, poznata kao kraljica pčelinjih proizvoda, je kompleksna prirodna supstanca koja se stvara u žlijezdama pčela-radilica. Pčele-matice se hrane skoro samo ovom hranom i žive 40 puta duže, nego ostale pčele.
Matična mliječ je riznica nutrijenata koja sadrži sve, što je potrebno za život. Ova namirnica je najbolji izvor pantotenske kiseline (koja je isto poznata kao vitamin B5). Pantotenska kiselina učinkovito sprečava stres, umor i nesanicu i neophodna je za zdravlje kože i kose.
Matična mliječ je poznati imunostimulans za sve uzraste, jača živčani sustav, obnavlja životnu energiju i daje vitalnost.

Pelud
Pelud - ili cvjetni prah - skupljaju pčele sa biljaka tokom cvjetanja. Zatim se pelud pohranjuje u saće kao izvor proteina, važnih vitamina i minerala.
Pelud je najsavršenija hrana, koju možete pronaći u prirodi. Sadrži 5-7 puta više proteina, nego meso. Savršen je izvor vitamina (A,B,C,D,E,K), minerala (sadrži 28 minerala) te minerala u tragovima. Od 22 poznate aminokiseline, sve su pronađene u peludi.
Cvjetni prah također sadrži brojne enzime i koenzime, važne za probavu. Takvo bogatstvo hranjivih tvari nije pronađeno ni u jednom drugom proizvodu.
Cvjetni prah je prirodan protulijek alergijama, posebice peludnoj groznici i sinusitisu. Istraživanja pokazuju, da pelud sprečava starenje i povećava mentalne i fizičke sposobnosti organizma.

Propolis
Propolis je smolasta tvar, koja nastaje preradom biljnih sokova, koje pčele sakupljaju sa različitih biljaka. Pčele koriste propolis za higijenu košnice - da bi ju obranili od napada uljeza, uključujući infekcije.
Inače, pčelinje košnice su poznate kao najsterilniji prostor u prirodi - i sve to zahvaljujući propolisu!
Ljudi već odavno koriste propolis kao prirodni antibiotik, koji štiti od bakterija i jača imunitet. Za razliku od običnih antibiotika, propolis djeluje i na viruse.
Istraživanja pokazuju, da uzimanje propolisa u sezoni gripe i prehlade smanjuje rizik od oboljenja od ovih bolesti čak za 53%. Propolis je učinkovit i u liječenju kašlja, upale grla, sinusa i krajnika.
Krema od propolisa je odlično sredstvo za liječenje gljivičnih i bakterijskih infekcija kože.


Danas, kada je zbog pretjerane upotrebe sintetičkih antibiotika većina mikroorganizama stekla otpornost na njih, neophodno je naći mudrija rješenja koja nudi priroda.

Cilj svakog liječnika je Primum non nocere, to jest prvenstveno ne naškoditi svome pacijentu.

Svi znamo da sintetički antibiotici izazivaju nuspojave koje nastaju odmah ili neko vrijeme nakon njihova korištenja, dok darovi prirode nemaju neželjene posljedice.

Istraživanja potvrđuju da u prirodi postoji mnoštvo proizvoda s antibiotskim djelovanjem. Propolis je jedan od njih.

To je savršena namirnica koja hrani i liječi ljudsko tijelo.

Propolis je zajedničko ime za smjesu smolastih supstanci koje pčela skuplja s cvjetova različitih biljaka.

Pčele ga skupljaju i miješaju sa sekretom čeljusnih žlijezda, enzimski ga modificiraju tako da najvažnije sastavnice, flavonoidi, postaju aktivne tvari.

Propolis je specifičnog izgleda, jedinstvenog gorkastog ukusa, karakterističnog i aromatičnog mirisa.

Sastav i boja propolisa ovisi o biljnim vrstama s kojih pčele prikupljaju materijal i o godišnjem dobu.

Propolis se tradicionalno koristi preko 2000 godina.

Povijesni zapisi pokazuju da je propolis bio važan i cijenjen proizvod u medicini Egipćana, Babilonaca, Arapa, Grka, Rimljana i mnogih drugih starih naroda.

Ljekovito djelovanje propolisa

Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvjetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Flavonoidi su u najvećoj mjeri zaslužni za ljekovito djelovanje propolisa.

Flavonoidi su pigmenti prisutni u voću, povrću, cvijeću i kori drveća. Imaju antioksidativno djelovanje, njihova uloga je zaštita biljaka od patogena iz okoline.

U propolisu su zastupljeni brojni flavonoidi: galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin i pinobanksin.

Propolis je jedan od onih mudrih lijekova prirode koji ubija sve što smeta zdravom organizmu. Istovremeno čuva zdravo tkivo i liječi oboljelo.

Brojnim istraživanjima je utvrđeno da je propolis prirodni anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da djeluje protiv većine virusa uključujući i virus gripe. Odličan je u borbi protiv gljivica i parazita.

Posebnost propolisa je da bakterije na njega ne stvaraju otpornost i nema štetnih popratnih pojava, što je mana sintetskih antibiotika.

Prije spavanja dovoljno je namazati područje prsa propolisom da biste umirili kašalj i osigurali dubok san.

Propolis mast je odlična za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: akne, ekcem, psorijazu, dermatitis, gljivična oboljenja kože, noktiju i vlasišta.

Izuzetno je efikasna kod čireva, opekotina i uboda.

Propolis ima svojstvo da zaustavlja abnormalno razmnožavanje stanica (citostatik) i liječi dobroćudne tumore.

Poznato je da propolis stimulira stvaranje novih stanica i regeneraciju oštećenog tkiva.

Propolis pomaže i u slučaju teških dijareja, gdje su drugi lijekovi bespomoćni.

Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju kompletnog stanja organizma, normalizaciji metabolizma i imuniteta.

Koristi se i za liječenje bolesti uha i usne šupljine. Odlične rezultate daje u liječenju i prevenciji upale grla.

Pomaže kod zubobolje, paradentoze, neugodnog zadaha, hemoroida, upale mokraćnih kanala i gastritisa.

Kao snažan antioksidant učinkovito djeluje protiv slobodnih radikala, koji se danas smatraju uzročnicima mnogih, pa i najtežih bolesti poput ateroskleroze, katarakte, raka, Parkinsonove i Alzheimerove bolesti.

Najnovija istraživanja pokazuju da propolis jača imunološki sustav te ima antikancerogeni učinak.

Kako koristiti propolis

Propolis možete koristiti u njegovom prirodnom, sirovom obliku. Možete od njega pripremiti vodeni ekstrakt, alkoholnu tinkturu (propolisove kapi), mast ili kremu.

Vodeni ekstrakt propolisa

Vodeni ekstrakt propolisa možete pripremiti na sljedeći način. Sirovi propolis zamrznite a zatim ga sameljite u fini prah.

Jednu čajnu žlicu tog praha navečer pomiješajte s 250 ml čiste vode. Sljedeće jutro, popijte tu tekućinu malim gutljajima. Propolis koji je ostao na dnu čaše pojedite prije doručka.

Mast od propolisa

U emajliranu ili keramički posudu stavite 80-90 grama vazelina. Zagrijavajte posudu u vodenoj kupki tako da voda lagano vri.

Dodajte 10-20 g mljevenog propolisa. Miješajte tekućinu sve dok se propolis ne otopi. Nečistoće će iz propolisa isplivati na površinu, pa ih pokupite drvenom žlicom i bacite.

Na kraju dodajte malo alkoholne tinkture propolisa da se propolis homogenizira s vazelinom. Nakon toga, posudu stavite u hladnu vodu. Nastavite miješati sve dok se mast ne ohladi.

Mast propolisa čuvajte u hermetički zatvorenoj staklenci na hladnom i tamnom mjestu.

Sirovi propolis

Sirov propolis možete uzimati na sljedeći način: 3-5 grama dnevno, između obroka. Prije nego što progutate propolis, cuclajte ga i žvačite u ustima najmanje 15 minuta.

Tinktura propolisa

Tinktura se pravi od propolisa i alkohola. Za pripremu tinkture koristi se 96%, a još bolje 76% etilni alkohol, na kojem je označeno da se može upotrebljavati kao prehrambeni proizvod.

U staklenku stavite propolis, a zatim sipajte alkohol u omjeru 1:2. Tu tekućinu držite u staklenci 5-7 dana i mućkajte 3 puta dnevno.

Nakon toga tekućinu profiltrirajte, na primjer pomoću filtra za kavu.

Možete uzimati 20-90 kapi tinkture dnevno, ovisno o bolesti, između obroka, s pola žlice meda, mlake vode ili čaja.





Livadski med je najkompleksniji i sadrži najviše vitamina

Ako bismo se više pridržavali izreke „med hrani i od mnogih bolesti brani“ manje vremena bismo provodili po čekaonicama u domovima zdravlja. Stručnjaci kažu da bi svakoga dana trebalo da pojedemo onoliko grama meda koliko imamo kilograma, podeljeno u dve-tri doze.
Najbolje je da se uzima 15-30 minuta pre jela sa mlakom vodom ili čajem ili da se stavi ispod jezika da se lagano istopi. Za spavanje je bolje razmutiti kašiku meda u mlakom mleku. Da ne bismo preterali sa dozvoljenom dozom, treba znati da kašikom može da se zahvati od 28 do 30 grama meda, a kašičicom oko 15 grama.

- Med nije lek već samo pomoćno lekovito sredstvo, a to što ga neko donosi sa Homolja, a drugi sa Stare planine ne utiče na kvalitet - objašnjava za čitaoce „Večernjih novosti“ dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Svi medari imaju istu rasu pčela, a razlika može da bude samo u sadržaju mineralnih materija. Bagremov ima najmanje, samo sedam-osam minerala, lipov ima 16-18, livadski oko 25, šumski 40, a najviše ima kestenov 45. Ovaj poslednji je zato idealan za „jačanje“ uma. Iako mu se pripisuju razna lekovita svojstva, med je prvenstveno hrana, i zato treba da se uzima velikom kašikom. Tegla treba uvek da stoji na stolu, a stvar ukusa je da li ćete jesti bagremov, livadski, lipov, cvetni ili šumski med.

Bagremov je najsvetliji, ima malo polenovog praha pa mogu da ga jedu i ljudi koji su alergični na polen. U odnosu na druge medove, ima najviše fruktoze koja sporo kristališe, pa ostaje u tečnom stanju i do tri godine. Kako je najslađi med, deca ga vole, a preporučuje se i trudnicama, jer se najbolje usvaja u crevnom traktu i najbrže resorbuje kroz krvni sistem i transportuje u vitalne organe koji ga koriste. Kod sportista to su mišići, kod učenika mozak, kod rekonvalescenata mesto gde se obavlja regeneracija tkiva i slično.
Livadski med je najkompleksniji i sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a svaka biljka ima specifičan hemijski sastav. Negde u medu ima više alkaloida, negde mineralnih materija, negde vitamina, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika sa kojima se biljka brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada.

- Šumski med je crvenkastobraon do crne boje i specifičan je po velikom sadržaju mineralnih materija koje su značajne za obavljanje umnih i fizičkih aktivnosti i zbog toga ima visoku cenu - objašnjava dr Mladenović. - Kod nas nemamo stalnu produkciju ove vrste koja obično medi svake druge, treće i pete godine. Najčešće medi u toku leta kada su tople noći sa jutarnjom vlagom ili rosom, što se retko javlja. Međutim, kada se svi uslovi slože, dolazi do medobranja, a često je hrast najizdašniji u medljiki. Daje je i lipa, a posebno je interesantna medljika od bora i jele u Grčkoj, koji su bogati mineralnim materijama.

U kombinaciji sa polenovim prahom, matičnim mlečom i propolisom, od meda se priprema koktel koji sadrži sve one materije koje su potrebne čoveku tokom dana. Ima dosta ugljenih hidrata koji daju snagu, a polenov prah je koncentrat biogenih materija koje obezbeđuju sve mikroelemente. Propolis ima zaštitnu ulogu, a pčela ga koristi kao dezinficijens ili kao sredstvo sa kojim reguliše ili suzbija sve uzročnike bolesti u košnici.
Sa flavonima i flavonoidima, koje propolis najviše sadrži, deluje baktericidno i bakterostatički i koristi se u sanaciji bolesti, naročito u proleće i jesen. On štiti, zaustavlja ili ubija uzročnike.
- Matični mleč ili u prevodu kraljičino mleko, izuzetno je hranljiv različitim količinama esencijalnih kiselina, mineralnih materija, vitamina, hormona - ističe naš sagovornik. - Hraneći se mlečom, matica živi i do sedam godina za razliku od pčele koja živi 40 dana. Osim regulisanja metabolizma, može da pomogne u sanaciji nekih bolesti - srčanih tegoba, čira i nekih drugih bolesti digestivnog trakta.

PROVERA KVALITETA

Ako želite da proverite kakav med kupujete, ne morate da budete posebno obučeni. Dovoljno je da zahvatite kašičicom med i da pratite nit koja se stvara prilikom pada. Za razliku od voćnog sirupa, koji pri kraju pada u kapljicama, nit meda se nikada ne prekida, nego se samo istanjuje. Razlika je takođe i u tome što sirup sa kašike pada pravo, a med pravi slapove.
- A to što prodavci nekada pokušavaju da namame kupce time što okreću teglu, to je više reklama i nema veze sa kvalitetom meda - priča dr Mića Mladenović. - To samo ukazuje koliko vode sadrži med. Po pravilniku može da sadrži od 16 do 20 procenata vode, a kad klobuk ide sporije, to samo znači da med ima nešto manje vode.

PREDOZIRANJE
Ako neko prekorači preporučenu dnevnu dozu meda i uzme duplu meru ili više mogu da se jave ozbiljne komplikacije. Med je visoko ugljenohidratantna komponenta i oslobađa veliku temperaturu tako da kao posledica „predoziranja“ može da skoči temperatura, da se jave srčane aritmije, mučnina, povraćanje, proliv. Tegobe uglavnom nestaju nakon nekoliko sati kada se pojedeni med svari.

KAKO SE MED POKVARI
Med može da se pokvari ako je loše zatvoren. On je hidroskopan, upija vlagu, i u površinskom sloju može da se razredi. Tada počinje proces tihe fermentacije, što znači da med može da se ukiseli. Na površini takvog meda javlja se pena i menja se miris, ali tada je dovoljno samo ukloniti sloj sa površine i jesti ostatak meda.

Izvor: Večernje novosti


Tokom promenjljivih jesenjih i hladnih zimskih dana kada, kada na svakom koraku vrebaju različite infekcije, mnogi posežu za različitim sintetičkim preparatima verujući da će tako ojačati imunitet i zaštititi se od uobičajenih sezonskih bolesti.
Većina, nažalost, zaboravlja na blagodeti meda i drugih pčelinjih proizvoda koji su odlični i za prevenciju i za lečenje brojnih oboljenja. Jer, dokazano je da imaju izvanredne protivmikrobne, a naročito protivvirusne osobine koje, na primer, antibiotici nemaju. Osim toga, pčelinji proizvodi i preparati obiluju vitaminima, oligoelementima i mineralima koji učestvuju u svim vitalnim procesima.
- I teorijska i praktična saznanja nedvosmisleno ukazuju da su pčelinji proizvodi kao i preparati meda i pčelinjih proizvoda najefikasniji u slučaju hroničnih bolesti uzrokovanih slabljenjem imuniteta - otkriva za "Bilje&Zdravlje" mr Žarko Stepanović, apiterapeut iz Beograda. - Pčelinji proizvodi, osim vitamina, minerala i oligoelemenata, sadrže i druge, za otpornost organizma, važne komponente. Med je, na primer, jedna od namirnica najbogatijih enzimima, dok matični mleč sadrži gamaglobulin, protein koji usporava starenje i štiti organizam od virusa i bakterija. Propolis, pak, sadrži 40 raznih fenolnih jedinjenja, uglavnom flavonoida, koji se svrstavaju među najbolje "pojačavače" imuniteta. Pčelinji vosak je bogat biološki aktivnim vitaminom F suštinski važnim za uspostavljanje odbrambene ravnoteže organizma.
Ipak, kaže naš sagovornik, iako redovno uzimaju med i(li) pčelinje proizvode brojni su oni koji ih koriste nepravilno. Način kako se uzimaju za ishranu, prevenciju i isceljenje zavisi od vrste budući da svaki pčelinji proizvod ima poseban fizički i hemijski sastav i osobine. Kada je reč o načinu isceliteljske primene meda, mr Stepanović kaže da najčešće primenjuje i podseća na savete i preporuke profesora dr Stojmira Mladenova iz Bugarske.

Uzimanje meda

* Zbog protivmikrobnog i protivupalnog delovanja u slučaju zapaljenja sluzokože usne duplje, jezika ili sluzokože grkljanja, angine, sinuzitisa i oštećenja usne duplje, med se uzima pomalo, najbolje po kašičicu svaki drugi-treći sat. Važno je da se med što duže topi u ustima da bi sluzokoža usne duplje mogla da upije materije koje deluju protiv mikroba. Protiv ovih oboljenja najpodesniji su kristalisani, u saću ili med sa voštanim poklopčićima.

* Ako se koristi za lečenje upalnih stomačnih i crevnih oboljenja kao što su zapaljenja tankog ili sluzokože debelog creva, preporučuje se da se, pre uzimanja, med rastvori u čaši vode.

* Ukoliko se uzima za iskašljavanje, med se rastvara u toplom mleku, vodi ili čaju koji preporuči lekar ili fitoterapeut.

Spoljna primena

* U slučaju oboljenja nosa, krajnika ili sinusa, kao i zapaljenja ždrela ili grkljana, grudvice kristalisanog meda se štapićem stavljaju u obe nozdrve dok pacijent leži na leđima. Zbog temperature tela med se rastapa i curi po sluzokoži nosa i ždrela, a kada med dospe do grla oboleli može da ustane. Ipak, neophodno je da ostane u sobi dok ne prođu blage reakcije poput kratkotrajnog bola ili lučenja sekreta iz nosa. Terapija se primenjuje ujutro i uveče, pet do 10 dana.

* Za isceljenje ginekoloških oboljenja koristi se čist kristalni med, a mogu da mu se dodaju i drugi pčelinji proizvodi. Ove terapije su vrlo delotvorne, prirodne, bez kontraindikacija i neželjenih posledica, osim moguće alergije.

* Protiv gnojnih i drugih rana na koži i potkožnim tkivima, koriste se čist meda, rastvori meda, medna mast ili kapi (med rastvoren u destilovanoj vodi). Osim toga, rastvori meda se koriste za obloge i kupke.

Inhalacija

* Aerosolne inhalacije kompresorskim ili ultrazvučnim inhalatorima preporučuju se za isceljenje hroničnih disajnih tegoba (alergije, hronični bronhitis, bronhijalna astma...). Svakodnevno se priprema svež rastvor preparata meda u destilovanoj ili mineralnoj vodi. Tokom 30 do 40 dana, preporučuju se dve inhalacije dnevno, po 15-20 minuta ujutru i posle podne.

* Inhalacija medom pomoću ultrazvuka obezbeđuje finije raspršivanje rastvora, dok je koncentracija rastvora ista kao u slučaju aerosolne inhalacije.

* Za parne inhalacije medom u kućnim uslovima koriste se čajnici, posude ili parni inhalatori. Ova inhalacija se primenjuje slično aerosolnoj, ali se propisuje manje koncentrovan preparat meda.

Elektroforeza

* Lekoviti sastojci meda dospevaju u organizam, do obolelog mesta pomoću elektromedicinskog aparata za galvansku struju.

Apiterapija među koricama

Korisnike meda i pčelinjih proizvoda, kao i one koji tek izučavaju ili primenjuju apiterapiju, obradovaće nova knjiga našeg saradnika mr Žarka Stepanovića "Darovi medonosne pčele - apiterapijski pristup (pristup isceljenju)" koju je objavilo beogradsko Izdavačko grafičko preduzeće "Grafikom uno".

Izvor: Bilje i zdravlje







Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.