Zimnica na jednom mjestu


 Iako se bez zamrzivača više ne može zamisliti nijedan dom, neretko se ipak greši pri zamrzavanju, odmrzavanju ili držanju namirnica u zamrzivaču.


U zamrzivaču se izvrsno održavaju grašak, mahunasto povrće, paprika, spanać, blitva, voćni sokovi, borovnice, ribizle, maline, jagode i sl.

Malo lošije se održavaju tikve, pečurke, kukuruz, patlidžan, paradajz, peršun, celer, kupine, višnje i trešnje, šljive, marelice, jabuke, kruške, dunje, dinje i sl, dok tikvice, krastavce i žute šljive treba zamrzavati samo ako je to baš neophodno.

Bobičasto, jagodičasto i drugo voće ili papriku možete zamrzavati sirovo, sa šećerom ili bez šećera, dok pečurke, grašak, kukuruz, mahunasto povrće, spanać, blitvu i korenasto povrće za supu morate najpre blanširati.

Podrazumeva se da pre zamrzavanja voće i povrće - zrelo, zdravo i sveže - treba očistiti i dobro oprati, podeliti na količine dovoljne za jednu upotrebu, a na pakovanjima, tj. kesicama za zamrzavanje, napisati sadržaj i datum zamrzavanja.

Jednom odmrznute namirnice nemojte zamrzavati ponovo a, ako imate vremena, neka jela skuvajte dopola, jer će vam skratiti vreme kuvanja kasnije. No, time će se osetno skratiti i trajnost namirnica.

O trajnosti uvek treba voditi računa. Na primer, na temperaturi od -18 stepeni tikvice mogu izdržati 4-6 meseci; jabuke, kruške, dunje, dinje, pečurke, krastavci, paprika, patlidžan i povrće za supu 6-8 meseci; peršunovo i celerovo lišće, mahune, kukuruz, kelj, voćni sokovi, višnje, trešnje, jagode, maline, kupine, ribizle i borovnice 8-12 meseci; spanać, blitva i paradajz 10-12 meseci...

Nudimo vam nekoliko recepata za zimnicu.
DŽEM OD KUPINA I JABUKA

Potrebno je 1 kg kupina, 1 kg jabuka, 1,5 kg šećera, 2 dl vode i limunov sok. Očišćene i oprane kupine pospite polovinom šećera i nakapajte limunovim sokom, pa ih ostavite da odstoje na hladnom 2-3 sata. Oljuštene jabuke narežite na kriške i kuvajte u vodi. Kad omekšaju, odlijte vodu, a jabuke zgnječite, pa im dodajte kupine i drugu polovinu šećera i kuvajte oko 15 minuta. Vrućim džemom napunite tegle i zatvorite ih. Ovako pripremljen džem može stajati do 12 meseci.
DŽEM OD BRESAKA

Na isti način možete napraviti i džem od marelica, ribizli, borovnica i drugog voća. Potrebno je 1 kg bresaka, 1 kg šećera, limunov sok i voćna rakija. Breskve operite, ocedite ih, prepolovite, izvadite im koštice, pa stavite u lonac s pola šećera. Izmešajte i ostavite poklopljeno da odstoji preko noći ili dok ne pusti sok. Zakuvajte brzo na jakoj vatri, pa mešajući kuvajte oko 15 minuta. Kad pena nestane, pustite da džem još jednom prokuva. Dodajte limunov sok po ukusu a, ako volite, možete dodati i nekoliko kašika voćne rakije, pa još vruć džem sipajte u zagrejane suve tegle i odmah ih zatvorite celofanom namočenim u alkohol. Ovaj džem može stajati do 12 meseci.
KOMPOT OD ŠLJIVA

Potrebno je 1 kg šljiva i 150 grama šećera. Zrele i probrane šljive operite, ocedite i prepolovite. Složite ih u tegle, pa svaki sloj pospite šećerom. Zatvorite i pasterizujte na 80 stepeni 30 minuta. Ovako pripremljen kompot može stajati do 12 meseci. Upotrebite ga kao kompot, džem ili voćni krem.
MEŠANI PEKMEZ

Ovaj pekmez možete pripremiti i od drugih vrsta voća. Potrebno je 1 kg krušaka, 1 kg jabuka, 1 kg šljiva, 1 kg paradajza i 2 kg šećera. Kruške, jabuke i šljive operite i očistite, pa sameljite. Paradajz prokuvajte i propasirajte. Sve zajedno kuvajte oko 20 minuta, pa dodajte šećer i kuvajte sve dok se pekmez dovoljno ne zgusne. Dok je još vruć, sipajte ga u tegle. Može stajati do 12 meseci.
SLATKO OD KESTENA

Potrebno je 1 kg kestena, 1 kg šećera i 5 dl vode. Ako nemate oguljene kestene, sirove zarežite, stavite ih u hladnu vodu i skuvajte; kad voda proključa, kuvajte ih 2-3 minuta. Potom ih oljuštite i kuvajte u vrućoj vodi još 10 minuta. Skuvajte sirup od 3 dl vode i 1 kg šećera i spustite u njega kestene, kuvajte ih još 15 minuta, pa ostavite da se ohlade. Ponovo ih kuvajte u istom sirupu još 15 minuta. Ostavite ih da odstoje do sutradan, pa opet kuvajte još 15 minuta. Kestene izvadite iz sirupa i složite u tegle, a sirup kuvajte sve dok se ne zgusne i njime zalijte kestene. Ovako pripremljeno slatko od kestena može stajati do 24 meseca.

KISELI KUPUS

Kupus za kiseljenje se stavlja u toku druge polovine novembra ili prve polovine decembra. Kaca ili bure sa kupusom se drzi u podrumu gde je temperatura vazduha ujednacena tokom zime. Kacu ili bure treba najpre dobro oprati, zavrne se i dobro zategne slavina da se kupus prilikom kiseljenja pretace. Kacu smestiti na mesto gde ce da stoji ali je podici od poda na tri cigle ili kamena.

Kupus za ostavljanje treba da bude cvrst, a glavice srednje velicine. Najbolji je sumadijski ili horgoski kupus. Kupus se ocisti od spoljnjih listova, zareze koren, pa stavlja u bure tako da koren bude dole kako je kupus rastao. Tako naredjano bure naliti hladnom vodom, najbolje izvorskom ili bunarskom. Na kraju u vodi rastvoriti 3 kg soli na 100 kg kupusa i preliti. Ako neko voli slanije moze dodati jos 1 kg soli ali je 3 kilograma sasvim dovoljno.

U napunjeno bure ukrstiti 2 daske i preko njih staviti veliki kamen belutak izvadjen iz cistog planinskog potoka. Ne sme se stavljati mermer ili neki drugi meksi kamen jer ga so nagriza. Bure prekriti i ostaviti da se kupus kiseli. Prvih 5-6 nedelja pretakati ga dva puta nedeljno, tako sto se pod slavinu podmetne lonac ili kofa, otoci voda iz kupusa pa se zatim ponovo ista vrati odozgo u kupus. Tako nekoliko puta. Pretakanje se vrsi da se so izmesa, da se raso ne oteze i da kupus pre stigne. Ovako spremljen kupus moze da traje do pocetka juna meseca.

TURSIJA



Uzeti po 2 kg: zelene ili zute paprike, sargarepe, kupusa, karfiola, zelenog paradajza i 1 kg crnog luka, nekoliko korena rena.

Svo povrce dobro oprati u hladnoj vodi, ocistiti od peteljki, kupus izrezati na cetvrtine, i odmah redjati u spremljen veci sud- cup ili bure. Kad je tursija lepo slozena dodati jos nekoliko korena ociscenog rena i po ukusu ljutih papricica. Zatim sve pritisnuti sa ukrstenim daskama a na njih odozgo staviti veci opran recni kamen belutak. Najzad sve preliti presolcem: 10 l vode, 250 gr esencije, 300gr soli, 10 gr konzervansa, 10 gr vinobrana. Odozgo povezati.

KISELE PAPRIKE

Sastojci:

Dugačke, šiljate paprike
biber u zrnu
sirće
so

Priprema:

Dugačke i šiljate paprike operite i osušite. Skratite im peteljke i na par mjesta probodite iglom. U tegle ih slažite okomito a između njih stavite malo bibera u zrnu. Paprike zalijte prokuvanim sirćetom koji ste prema ukusu malo razblažili s vodom i posolili. Tegle zatvorite i ostavite na suvom i hladnom mjestu.

AJVAR OD PECENIH PAPRIKA

Sastojci
100 kom. crvenih paprika (onih mesnatih)
400 ml zejtina
2-3 kašike vinskog sirćeta (može i obično)
so (po ukusu)

Priprema
Paprike oprati, izbrisati i ispeći. Pri pečenju ih okretati tj. voditi računa da budu sa svih strana dobro pečene. Pečene paprike staviti u metalni sud s poklopcem, da bi se naparile i lakše oljuštile. Ostaviti ih da se ohlade, oljuštiti ih, izvaditi seme, odstraniti peteljku staviti u džakčić(od luka ili krompira) i zakačiti na neko mesto, da se do narednog dana cede. Ako se ostave (zakače) u kući, ispod njih postaviti neku posudu za tečnnost koja se iz njih cedi.

Samleti ih na mašini za meso, staviti u veću, širu šerpu koju predhodno s malo ulja podmazati. Gore navedennu količinu ulja dobro zagrejati, preliti preko mlevenih paprika i ostaviti 15 min. poklopljene da stoje. Posle tog vremena staviti šerpu na šporet – ringlu i krenuti s kuvanjem – prženjem ajvara.
Ajvar se kuva – prži na jakoj temperaturi uz uzastopno mešanje oko dva i po sata od momenta kada proključa. Povlačenjem velike drvene kašike kroz ajvar, mora da se ocrta put što je dokaz da je ajvar gotov.

Kada je gotov, pomeri se sa vatre – šporeta, doda sirće i so, dobro promeša i tako vruć sipa u vruće, sterilisane tegle (na 100 °C oko 30 min. u rerni). Pri punjenju voditi računa da ostane oko 1 cm. do vrha prazno. Vratiti tegle u zagrejanu (100 °C) rernu još dva sata, izvaditi, po površini sipati malo ulja, zatvoriti sterilisanim hermetičkim ili drugim zatvaračima, dobro uviti u neku tkaninu (ćebe) i ostaviti do narednog dana. Sledećeg dana ajvar ostaviti na suvo, mračno mesto do upotrebe.

P. S. Ko želi može umesto ulja, površinu ajvara da premaže s malo esencije (natopljena na gazu), a isto tako da doda i konzervans po upustvu s kesice. Isto tako umesto vinskog sirćeta može se dodati 1 kašika esencije. Ajvar na slici nema konzervant ni eksenciju.
Ko nema metalni sud za odlaganje pečenih paprika može ih odlagati i u najlon kesu.
Od ove, gore navedene količine, dobiju se 13 teglica od po 1 kg ajvara.

PINDJUR


5 kg mlevenog paradajza
2 korena peršuna
3-4 korena mrkve
200 g šećera
400 g ulja
1 konzervans
1-2 glavice belog luka
250 g sirćeta
6 kašika soli
6 kg paprika
1 ljuta papričica

Priprema
Paradajz mleveni, peršun (rendani ili samleven šta vam je lakše), mrkva takođe (rendana ili mlevena), šećer, ulje, konzervans, beli luk, sirće, soli, sve to kuvati 1 sat. Posle dodati 6 kg paprika (koje su pečene, očišćene, ohlađene, samlevene), 1 ljutu papričicu samlevenu (ako neko voli ljuće može i 3-4). Prokuvati.
Sipati vruć pinđur u vruće tegle i zapeći u rerni. Kad se ohladi povezati.

PINĐUR

Sastojci:
5 kg mesnatih paprika, 2 kg rajčica, 1 dcl ulja, 5 dag šećera, 2 žlice soli, vezicu peršinovog lišća, 1 dcl octa, 5 režnjeva češnjaka, 1-3 feferona (po želji).

Priprema:
Paprike ispecite i ogulite. Zatim ih narežite na kockice (ne meljite ih). Rajčice propasirajte i pirjajte na ulju mješajući dok ne dobijete smjesu gustu kao pekmez. Dodajte nasjeckani češnjak i peršin, paprike, sol, šećer i ocat. Neka kuha još desetak minuta. Vruće stavite u dobro zagrijane staklenke, zatvorite ih i umotajte ih da se polako hlade.

Savjet: Paprike je najbolje ispeći na večer, ostaviti poklopljene u posudi da se zapare, a onda drugi dan hladne oguliti. Tako ide puno lakše guljenje sa minimalnim otpadom.


PAPRIKE SA SENFOM

Sastojci:
3 kg zelenih paprika babura (paradajz-paprika) i 1 kg crvenih, 4 ukiseljena mala luka (kapulice), 6 režnjeva češnjaka, 2 feferona, 2,5 dcl octa, 1 žlica soli, 3 žlice šećera, 50 dag senfa, 5 dcl ulja + ulje za zalijevanje.

Priprema:
Očistite paprike, luk, češnjak i feferone pa sve sameljite s time da na stroj stavite pločicu s većim otvorima da bude krupno samljeveno. Dodajte ocat i jednaku količinu vode, sol i šećer, pa kuhajte 15 minuta. Ocijedite i stavite da se ohladi. Posebno dobro promiješajte senf i ulje, pa umiješajte u paprike. Podijelite po čistim staklenkama, odozgo ulijte sloj ulja i poklopite.


AJVAR – pečeni


Sastojci:
5 kg crvene paprike – rog, 2 kg patliđana, 7,5 dcl ulja, 5 režnjeva češnjaka, 2% soli na očišćenu masu, 2 – 3 žlice bijelog vinskog octa, ljutih feferona po ukusu (5-10 dag).

Priprema:
Paprike ispecite, ogulite i sameljite. Patliđane ispecite, ogulite i stavite u cjedilo na pola sata. Sameljite ih, pa s paprikama miješajte na ulju da dobijete gustu smjesu, tj. da prilikom povlačenja kuhačom po dnu posude dno ostane čisto. Posolite, dodajte nasjeckane feferone, zgnječeni češnjak i ocat. Još kuhajte na vatri lagano uz neprestano miješanje.
Kuhani ajcar ulijte u zagrijane staklenke, vrh pokrijte uljem, zatvorite i zamotajte da se polagano do kraja ohlade.

Savjet: Paprike je najbolje ispeći na večer, ostaviti poklopljene u posudi da se zapare, a onda drugi dan hladne oguliti. Tako ide puno lakše guljenje sa minimalnim otpadom.


AJVAR – kuhani

Sastojci:
10 kg crvene paprike – rog, 5 kg patliđana, 2,5 l ulja, 1,6 l bijelog vinskog octa, 2% soli na očišćenu masu, 5-10 dag ljutih feferona i papra po ukusu

Priprema:
Paprike očistite od sjemenki i razrežite na polovice, operite i dobro osušite. Patlidžane operite, obrišite i ispecite cijele u pećnici. Dok se peku skuhajte paprike u mješavini od 3 l vode, 1,5 l octa i ½ l ulja. Kuhajte kao za kiseljenje 3-4 minute. Skuhano povrće ocijedite i sameljite na stroju. Pečene patlidžane ogulite, pa također sameljite kaoi feferone ( količinu odredite prema tome da li želite oštriji ajvar ili ne). Promiješajte papriku, patlidžane, dodajte 1,5 l ulja, ½ dcl octa, sol i papar. Tu masu kuhajte 2 sata na laganoj vatri miješajući. Kuhani ajvar ulijevajte u zagrijane staklenke. Vrh pokrijte slojem ulja, zatvorite celofanom i zamotajte pokrivačem da se polagano do kraja ohlade.


SATARAŠ ZA ZIMU

Sastojci: 2 kg rajčica, 2,5 kg paprika, sol, ulje

Priprema:
Na ulju ispržite očišćene i narezane paprike i rajčice. Dobro miješajte sve dok povrće ne omekša, a smjesa se prilično zgusne. Osolite, kipuće stavljajte u zagrijane staklenke i stavite u pećnicu da se na posve laganoj vatri na vrhu stvori tvrda kora. Nalijte tanki sloj ulja i spremite. Ako želite, zimi dodajte prženi luk.
Zimnica u kućnoj radinosti

Proizvodnja zimnice oduvijek je bila ritual domaćica, ali sve joj se više okreću i kulinarski te nutricionistički osviješteni entuzijasti. Nije čudo, jer zimnica je raj okusa…


Zimnicu treba čuvati na hladnom, suhom i tamnom mjestu kako bi se dugo održala - ako su dobro pripremljene, pojedine vrste dobre su i nakon nekoliko godina


Ovaj prostor premalen je da bismo nabrajali recepte, kojih, uostalom, ima začuđujući broj na internetu: u bilo koju tražilicu upišite 'zimnica' i sigurno nećete imati ni približno vremena za pripremu svih delicija koje se nude.

Zimica se odavno priprema jer je to bio jedan od rijetkih načina očuvanja hrane za zimu. Kasnije se spravljala zbog uštede, jer je bila jeftinija od industrijskih proizvoda, a danas se uklopila u trend povratka domaćoj i prirodnoj prehrani.


Nemate li vlastiti vrt ili dobre susjede koji ne znaju kamo bi s viškom voća i povrća, kad se već mučite, nabavite ekološki uzgojene namirnice i pripremite zimnicu bez umjetnih konzervansa i ostalih kemikalija. Pobornici prirodne hrane pobunit će se i protiv dodavanja bijelog šećera, no već je veliki korak ako zimnicu proizvedete samo uz dodatak šećera, octa ili soli, bez umjetnih dodataka.

Najveći broj recepata na netu može se pronaći na stranicama istočnih susjeda, jer tamo je, što zbog tradicije, što zbog nižeg standarda, priprema zimnice razvijena do nivoa umjetnosti.

Odabrali smo i dvije knjige s nešto rjeđim receptima: Zlata Nanić iz društva Živa zemlja nudi knjigu i VHS o pripremi prirodne zimnice, a novinar Radio Pule Budimir Žižović autor je 'Istarske domaće zimnice' s preko 150 recepata. Standardne recepte naći ćete u više naslova dostupnih u većini web i 'živih' knjižara.


Turšija je savršena zimska miješana salata, a možete je spremati od cijelog ili narezanog povrća

Da bi zimnica bila kvalitetna i dugotrajna, najvažnija je higijena pripreme, kao i odabir kvalitetnih namirnica, koje ne smiju biti oštećene. I staklenke moraju biti neoštećene, kako ne bi pukle prilikom sterilizacije ili kad u njih stavite vrući sadržaj.

Sav pribor, staklenke, gumice i poklopce prokuhajte, odnosno sterilizirajte prije upotrebe. Posuđe i pribor koje ne možete sterilizirati važno je dobro oprati (predmete nakon pranja ili sterilizacije ne treba brisati, nego ostaviti da se ocijedi). Koristite plastična cjedila umjesto metalnih. Gotovu zimnicu najlakše je sterilizirati u pećnici, tako da staklenke uronite u veliku posudu s vodom, jer se para treba dizati s veće površine.

Imate li kuću, nećete imati problema s čuvanjem, ali u većini današnjih stanova zbog centralnog grijanja je previše toplo pa je zimnicu bolje čuvati u podrumu ili nekom drugom negrijanom spremištu ili na zatvorenoj lođi koja se ne grije (otvoreni balkoni nisu dobri jer će se zimnica smrznuti). Mjesto na kojem čuvate zimnicu treba biti suho (da se ne stvara plijesan) i tamno (da zimnica očuva lijepu boju).

  

Trendovi kažu da povrće treba kiseliti u domaćem octu ili kvasini, a soliti morskom solju, po mogućnosti krupnom. Spremate li zimnicu svake godine, i još k tome od više vrsta namirnica, na svaku staklenku treba staviti naljepnicu s naznačenim sadržajem i datumom pripreme.

Iskusne domaćice znaju da zimnicu svake godine jednako pripremaju, a ipak se povremeno pokoja bočica zna pokvariti - zato zimnicu treba redovito nadgledati. Pojave li se zamućenja tekućine, plijesan ili drugi znak kvarenja, zimnicu treba brzo potrošiti, a postoje naravno i tehnike spašavanja (prokuhavanje, naknadna sterilizacija, premještanje u drugu staklenku…).

U našim se krajevima najčešće spremaju voćni sokovi, marmelade, džemovi i kompoti, sok od rajčice, kisela paprika i krastavci te ajvar. Međutim, sve je više maštovitih varijacija, koje su dosjetljivi poduzetnici počeli pakirati u ukrasnu ambalažu i prodavati kao autohtone hrvatske suvenire, dostupne u delikatesama, suvenirnicama i u web shopovima.

Na širem lokalnom području sprema se široka paleta specijaliteta pa vam kao ideje navodimo pinđur (umak od miješanog povrća), ajvar s gljivama, slatko od svih vrsta voća (jako slatki desert, sličan džemu, koji se u Srbiji i Bosni servira za dobrodošlicu), masline punjene povrćem, ovčjim sirom i sl, ukiseljene divlje gljive, ukiseljene lučice, papriku punjenu sirom, voće i korice voća u rakijama, likerima i domaćim napitcima, turšiju (miješano ukiseljeno povrće). Od mahunarki i mrkve može se spremati pire, kao i domaće inačice proizvoda koje poznajemo isključivo kao industrijske (kečap).


džemu s velikim komadima voća sačuvano je više vitamina nego u glatkoj marmeladi

Od listova vinove loze sprema se sjajna sarma, a za zimu ih možete čuvati usoljene (i dosta vrsta povrća možete konzervirati u slanoj vodi, bez octa). Kupus možete tradicionalno kiseliti, ali i pripremiti specijalitete od miješanog povrća, poput paprika punjenih kupusom. Slatke i slane kašice za bebe, pripremljene bez konzervansa i od prirodno uzgojenog voća i povrća, bolje su od svega što možete kupiti gotovo.

Paprike u sircetu

Odaberu se zdrave,vece paprike(babure),operu se u hladnoj vodi,saseku im se peteljke i ostave se na cistom carsavu da se suse.Osusene se izbodu iglom na nekoliko mesta i redjaju u sire tegle.Dodaje se malo rena,nekoliko zrna bibera i 1-2 lovorova lista.Kad se sve poredja,u teglu se nalije prokuvano,posoljeno i ohladjeno sirce(na 3l vode-1l sirceta).Na kraju se boca poveze dvostrukim pergament-papirom ili celofanom.

Kecap

Opere se i isece 5kg zrelih crvenih patlidzana,10 debelih babura,ociscenih od semena,10 glavica isecenog luka i svezanj celerovog lisca.Sve se skuva i propasira.Saspe se u vecu serpu i po ukusu doda soli,secera,malo sirceta,sitnog bibera i cimeta.Kuva se,uz stalno mesanje,dok ne bude gusto kao pekmez,tj.kad se povuce varjaca da se vidi dno serpe.Posto se smesa prohladi,pune se male tegle,povezu celofanom i 10 minuta prokuvaju u pari.

Cvekla je izuzetno zdrava namirnica koju nikako ne bi trebalo da zaboravimo prilikom pripreme zimnice.

SASTOJCI:
* 30 cvekle
* 2/3 šolje vode
* 4 šolje šećera
* 4 šolje sirćeta
U svaku teglu stavite:
* 1/2 kašičice soli stavljanje u turšiju
* 1/2 štapa cimeta
* 4 cela karanfilića
* 2 najgvirc bobica

PRIPREMA:
Operite repu i isecite vrhove ostavljajući 2,5 centrimetara da ne bi "krvarila" previše u vodu.

Staviti cveklu u veliki lonac i preliti vodom. Kuvati dok ne omekša.

Ocediti i neka ostaviti da se ohladi dovoljno za rukovanje. Skinite koren i kožicu. Iseći cveklu na kriške.

U svaku teglu staviti so, karanfilić, cimet, pa reko toga sipajte iseckanu repu.

Sipajte u dublji sud vodu, šećer i sirće i pustite da proključa.

Prelijte preko repe, dok ne napunite teglu do prvog zavrtnja za poklopac (1,5 centimetra bi rebalo da ostane prazno).

Izvucite mehuriće štapićem, obrišite ivice tegle, stavite poklopac i konzervirajte u vodi 30 minuta za polulitarske tegle, a 35 za one od litar.

Ostavite da odstoji šest nedelja pre upotrebe.

Vreme pripreme: 1 sat 15 minuta.



KISELI KRASTAVCI
SASTOJCI:
* 5 kg krastavčića (kornišona, što sitniji, to bolji)
* 5 l vode
* 300 grama šećera
* 200 grama soli
* 100 grama esencije (koncentrovana sirćetna kiselina)
* 1 kesica konzervansa
* 1 kafena kašičica vinobrana
* biber u zrnu
* seme slačice
* cvet suve mirođije

PRIPREMA:
Krastavčiće oprati i staviti u dublji sud. Popariti ih vrelom vodom (može i vrela voda iz bojlera) i ostaviti da se prohladi.

Za to vreme skuvati presolac. Prvo staviti vodu sa solju i šećerom da provri, dodati konzervans i vinobran, skloniti sa šporeta pa dodati esenciju.

Dok se presolac malo prohladi, puniti tegle krastavčićima. Ređati ih čvrsto jedan do drugog. U svaku teglu stavljati začine: nekoliko zrna bibera, po 1 kafenu kašičicu zrna slačice i po malo suvog cveta mirođije. Na vrh tegle staviti pritiskač, kako krastavčići, kad se naliju presolcem, ne bi isplivali.

Zatim u sve tegle napunjene krastavčićima nalivati još topao presolac. Zatvoriti tegle ili celofanom ili metalnim poklopcem, ostaviti ih u neku kutiju i pokriti ćebetom. Ostaviti do sutra i potom odložiti u špajz.

Vreme za pripremu: 60 minuta

Jednostavna turšija po bakinom receptu


Sastojci:
razne paprike
zeleni paradajz
karfiol
šargarepa
1 l sirćeta
3 l vode
250 g šećera
150 g soli
kesica
konzervansa
kesica vinobrana

Povrće dobro operite, skratite peteljke i naizmenično ređajte u kantu, burence ili tegle. Sve
ostale sastojke sipajte u veći sud i mešajte dok se sve ne otopi. Hladno i bez kuvanja odmah sipajte na složeno povrće. Povrće treba da bude u turšiji, pa napravite onoliko tečnosti koliko
je potrebno da sud bude pun.
Napomena: Ovo je najjednostavnija turšija za spremanje i preporučljiva je za mlade domaćice, a može da stoji i do dve godine u špajzu.

Paprike bez konzervansa






Sastojci

5 kilograma paprika (po želji, crvenih, zelenih, žutih)
170 grama soli
pola litra sirćeta
oko 1,5 litra vode
veća glavica belog luka
2-3 kašike ulja
nekoliko listića bosiljka (ko ne voli, može i bez toga)

Način pripreme

Oprane i očišćene paprike iseći uzduž na rezance, staviti u sud, zaliti sirćetom i staviti so, pa izmešati i pritisnuti poklopcem, tako da paprike ne isplivaju na površinu. Ostaviti do sutradan, povremeno promešati. Sutradan ocediti i poređati u tegle, svuda staviti krupno čbeli luk, 1-2 listića bosiljka a ko voli, može i komadić ljute papričice.

Sok koji su paprike pustile procediti, dodati vodu, ulje i staviti da provri. Vrelim preliti paprike da ogreznu, zatvoriti poklopcima ili celofanom i staviti da se pasterizuje: u veću šerpu staviti na dno kuhinjsku krpu, poređati tegle da se ne dodiruju, obaviti svaku krpom, naliti između vruću vodu, najviše do 2/3, i staviti na uključenu ringlu, ali paziti da voda ne provri, već da blago struji i na toj temperaturi ostaviti 20 minuta, isključiti ringlu i ostaviti da se tegle ohlade u vodi.

Zimnica je, kako joj i ime kaže, zaliha hrane od drevnih vremena ostavljana za zimu kako bi se ona mogla preživeti. Danas je ponuda svežeg voća, voćnih prerađevina i drugih sličnih namirnica i obilna i pristupačna tokom cele godine, pa se postavlja pitanje zašto uopšte samostalno pripremati zimnicu. Neki zimnicu pripremaju iz čisto ekonomskih razloga, da bi uštedeli, drugi imaju višak plodova koje su sami uzgojili, dok treći imaju kulinarske razloge jer su iz opredeljenja ili iz zdravstvenih razloga pobornici hrane s manje hemijskih ili drugih dodataka, bilo u uzgoju bilo u pripremi. Ma kakvi bili vaši motivi, potrudićemo se da vam budemo pri ruci i u pripremi zimnice, te ćemo vas podsetiti na neke dobre stare savete u vezi sa tim.

Površina voća uvek je pokrivena mnoštvom živih organizama - mikroorganizama - od kojih mnogi mogu uzrokovati bolesti. Zato voće treba vrlo pažljivo oprati. Čvrste i tvrde plodove najpre treba potopiti 5-10 minuta u vodu, a zatim ih dobro oprati pod mlazom vode. Osetljivo i sitno voće treba staviti u sito i nekoliko puta ga uroniti u posve čistu vodu, pomerajući sito tako da voda dopre do svake bobice. Voće treba prati brzo, da se ne bi raskvasilo i počelo da pušta sok. Zatim ga treba osušiti na krpi, pa tek onda očistiti.

Voće treba razvrstati: najlepše plodove treba odvojiti za kompote, a one manje lepe za marmelade i drugo. Oštećeno voće ne dolazi u obzir za ukuvavanje. Odaberite posve zrelo voće, ali ne prezrelo. Voće za zimnicu ne sme biti vlažno - zato ne pravite zimnicu nakon kiše.

Boja očišćenog voća na vazduhu se, pod uticajem kiseonika, menja, a i vitamini se delimično raspadaju. Zato je voće najbolje čistiti neposredno pre pripremanja zimnice.

Kiselina iz voća može se spojiti s metalom posude, pa bi zato voće trebalo da kuvate u emajliranim posudama (kojima emajl nije okrnjen!) ili u onima od nerđajućeg čelika. Ako takvo posuđe nemate, onda voće brzo skuvajte i smesta izvadite iz metalne posude. Nipošto ne upotrebljavajte bakarne posude!

Stavljajte propisane količine šećera. Ako stavite premalo šećera, moraćete duže da kuvate, a time voće gubi na kvalitetu, ukusu i boji. Voće i šećer merite na vagi, ne u posudicama za merenje.

Kada za zimnicu koristite skuvani sirup, pazite da se šećer do kraja otopi.

Voće koje nema dovoljno pektina (jagode, trešnje, dinje) teže se zgrušava, pa mu dodajte sok od ribizli, jabuka, naranadži ili limuna i kuvajte na jakoj vatri.


Ukoliko stavljate sredstvo za zgrušavanje pomoću kojeg se značajno skraćuje vreme kuvanja, a time i bolje čuva boja, ukus i sastojci zimnice, tačno se pridržavajte uputstva.

Namirnice nikada nemojte kuvati predugo, ali ni prekratko. Nemojte ih mešati prejako, ali ni preslabo.
Gotovu zimnicu stavljajte u tegle čija veličina zavisi od broja ukućana, tako da se odmah potroši cela količina. Otvoreni pekmezi, marmelada i slatko mogu stajati 2-3 nedelje ako su dobro poklopljeni, ali su mnogo bolji dok su sveži. Zimnica priređena s alkoholom može se otvoriti, pa opet zatvoriti, a da se ne pokvari.
Za spremanje zimnice najbolje su posude od stakla, ali u obzir dolaze i glinene, ako su iznutra ocakljene, drvene, pa i metalne, ako im je emajl potpuno neoštećen. Trebalo bi da imaju široko grlo (osim za sokove) kako bi se sastojci u njih lakše stavljali i vadili u toku zime.
Ako vam ostava (špajz) nije posve suva, na površinu pekmeza i marmelada stavite sloj (3-4 cm) šećera u prahu.

 Forum tvorca grada


Nema komentara:

Objavi komentar