Zdrava hrana


Kvalitetna hrana, pored snabdevanja organizma materijama neophodnim za njegov rad, mora da ima i povoljan uticaj na zdravlje, odnosno da bude funkcionalna. Sveže voće i povrće, integralne žitarice, maslinovo ulje, riba, kao i namirnice koje ne sadrže aditive doprinose fiziološkoj i psihološkoj ravnoteži i pomažu organizmu da se bori protiv stresa, infekcija i raznih bolesti.




Hrana kao lek
Do transformacije hrane-namirnice u hranu-lek, došlo se posle tehnološkog razvoja i shvatanja potreba i zahteva ljudskog tela. Moderna priča o hrani kao leku započeta je u Japanu pre nekoliko decenija, ali moramo se prisetiti i učenja drevnog Hipokrata koji je još pre 2.500 godina tvrdio da zdravlje na usta ulazi.
Ipak, početkom XX veka usled masovne upotrebe biohemijskih lekova, lekovito dejstvo hrane je sklonjeno u drugi plan. Međutim, otkriće vitamina i esencijalnih oligoelemenata, kao i pojava brojnih zdravstvenih tegoba koje nastaju zbog nedostatka nekog od njih, pokrenulo je pitanje hrane kao leka. Upravo zahvaljujući obogaćivanju hrane, nestale su mnoge bolesti koje su se javljale kao posledica nedostatka neke hranljive materije, kao što su gušavost, beriberi ili rahitis.

Zdrava i funkcionalna hrana
Sveže voće i povrće, integralne žitarice, maslinovo i riblje ulje, riba, kao i namirnice koje nisu industrijski obrađene i ne sadrže aditive i kontaminate, pripadaju grupi takozvane zdrave hrane.
Ove namirnice doprinose fiziološkoj i psihološkoj ravnoteži i pomažu organizmu da se bori protiv stresa, infekcija i raznih bolesti. Svaki čovek bi trebalo da se hrani u skladu sa svojim potrebama, u zavisnosti od životnog stila, navika i genetike i to na takav način da ne mora da poseže za tabletama multivitamina i sličnim suplementima koji se, inače, u organizmu nikad ne apsorbuju i iskoriste u pravoj meri kao oni iz prirodnih namirnica.
Osim o zdravoj hrani, danas se sve više govori i o funkcionalnoj hrani.
Namirnice koje su obogaćene bioaktivnim komponentama kao što su beta karoten, omega-3 masne kiseline, likopen, oligosaharidi i slično, pravi su primeri funkcionalne hrane.
Pored obogaćene, u funkcionalnu hranu spadaju i namirnice iz kojih su uklonjeni neki sastojci, kao i one kojima su izmenjena svojstva pojedinih komponenti radi povećanja hranljivosti.

Funkcionalni dodaci
Danas se koristi mnoštvo dodataka koji obične prehrambene proizvode pretvaraju u namirnice sa povoljnim dejstvom u prevenciji različitih bolesti. Najbolji primer predstavlja probiotički jogurt, dobijen fermentacijom od običnog jogurta i posebnih probiotskih bakterijskih kultura koje čine deo ljudske crevne flore.
Probiotski jogurt pomaže varenje, rad probavnog sistema, a direktno deluje i na povećanje odbrambenih potencijala imunološkog sistema.
Ovaj primer nije usamljen, pošto smo svedoci da je sve više voćnih ili mlečnih napitaka funkcionalno obogaćeno dodatkom vitamina D ili kalcijuma. Ove dve materije su neophodne za zdravlje kostiju i veoma su značajne za decu, tinejdžere,trudnice i stariju populaciju.
Prebiotici, odnosno biljna vlakna, često se dodaju zajedno sa probioticima, ali se mogu naći i samostalni.



Oni pospešuju rad creva i svarljivosthrane. Njima se obogaćuju sokovi,premazi i namirnice od žitarica. Vitamini A, C i E dodaju se zbog svojih antioksidantnih svojstava, odnosno sposobnosti da za sebe vezuju štetne molekule slobodnih radikala, koji mogu izazvati pojavu malignih bolesti. Jedan od najkorišćenijih dodataka je vitamin B, zbog svog izuzetnog delovanja kod trudnica i novorođenčadi. Redovnim unosom ovog vitamina trudnice znatno smanjuju moguće opasnosti po plod u toku trudnoće.
Stručnjaci predviđaju da će se funkcionalne namirnice sve više upotrebljavati u zaštiti srca i kardiovaskularnog sistema. Funkcionalna hrana sa takvim dejstvom obogaćena je dodacima kao što su omega-3 masne kiseline, ekstrakti iz soje ili posebne biljne materije fitosteroli i fitostanoli. Danas se, čak, i kokoške hrane hranom obogaćenom lanenim semenom kako bi jaja sadržala omega-3 masne kiseline!

Prepoznavanje pravih namirnica
Prilikom izbora funkcionalne hrane potrebno je razlikovati dve vrste informacija koje se nalaze na proizvodu zdravstvene i funkcionalne. Zdravstvene govore o njegovom medicinskom efektu, odnosno dovode u vezu neki od njegovih sastojaka i medicinski problem. Funkcionalne tvrdnje se odnose na sastav samog proizvoda i ne govore direktno o njegovim medicinskim efektima. To su, na primer, tvrdnje da proizvod ima nizak sadržaj masti ili da je bogat biljnim vlaknima.
Zbog svega ovoga, ukoliko želite da uživate u funkcionalnoj hrani, morate biti dobro obavešteni i upoznati sa sastavom proizvoda, odnosno sa kojim je to funkcionalnim dodacima obogaćena i koji su preventivni efekti tog dodatka.

ŠTA JESTI?

Povrće i voće su najvažnije namirnice uishrani, pa ukoliko ih sami ne uzgajate, kupujte ih na pijacama, od proverenih prodavaca ili u velikim trgovinskim lancima koji prodaju strogo kontrolisane priozvode. Mleko i mlečni proizvodi sadrže bitne belančevine, a ne zaboravite i integralne žitarice. Jedite što više ribe, posebno plave, a ako baš ne možete bez mesa, bolje je da bude kuvano nego pečeno. Vodite računa da ne kombinujete meso sa ugljenim hidratima, naročito ne sa krompirom. Naravno, izbegavajte alkohol, gazirane napitke i kafu u velikim količinama. Pijte sveže ceđene voćne sokove, sokove od crvenog bobičastog voća i naučite da uživate u biljnim čajevima, posebno u zelenom!

PROIZVODI FUNKCIONALNE HRANE NA NAŠEM TRŽIŠTU:
• Fermentisani mlečni proizvodi
sa dodatkom probiotika i prebio-
tika (mleko, jogurt, kefr i sir)
• Margarini obogaćeni omega-3 i
omega-6 masnim kiselinama
• Jaja bogata selenom i omega-3
masnim kiselinama
• Žitarice obogaćene kalcijumom,
folnom kiselinom i vitaminima
materije, kao što su gušavost, beri-
beri ili rahitis.

JOGURT SA JAGODAMA

SASTOJCI: 250 ml jogurta sa inulinom, 300 g jagoda, 1 supena kašika mleka, 1 supena kašika krispi pahuljica obogaćenih vitaminima i mineralima, 1 supena kašika meda, 1 supena kašika čokoladnih mrvica
PRIPREMA:
Jagode oprati, pomešati sa medom, dodati mleko, jogurt i pahuljice. Pažljivo promešati i do služenja držati u frižideru. Jogurt posuti čokoladnim mrvicama i ukrasiti jagodama.

KEFIR TORTA SA JAGODAMA

SASTOJCI:
5 žumanaca, 300 g šećera u prahu, 10 supenih kašika hladne vode, 100 g mlevenih lešnika, 160 g brašna, 2 supene kašike kakaoa, 1 prašak za pecivo, 5 belanaca. Za fil: 300 g jagoda, 4 dl kefira, 4 dl slatke pavlake, 150 g šećera u prahu, 1 kesica želatina.
PRIPREMA:
Žumanca, šećer ivodu penasto umutiti, dodati lešnike, brašno, kakao i prašak za pecivo i na kraju pažljivo umešati u čvrsto umućena belanca. Sipati u kalup prečnika 25 cm i peći oko pola sata na 200 stepeni C.
Fil:
Nekoliko jagoda ostaviti sa strane za dekoraciju, a ostatak izmiksati u blenderu sa kefirom i šećerom u prahu, dodati 3 dl slatke pavlake i pripremljen želatin. Ispečenu piškotu preseći na dva dela, prvu koru premazati polovinom krema, a ostatkom nafilovati drugu koru. Hladiti u frižideru oko 2 sata, pa pre posluživanja dekorisati preostalom umućenom slatkom pavlakom i jagodama.

SUPA SA PAHULJICAMA

SASTOJCI:
1 veća glavica crnog luka, 5 supenih kašika ovsenih pahuljica, 5 supenih kašika zobenih pahuljica, 2 supene kašike maslinovog ulja, 1 veza peršuna, 2 l vode, so i biber.

PRIPREMA:
Na umerenoj vatri zagrejati
ulje, dodati sitno seckan luk, pahuljice, malo promešati te sipati vodu.
Kada supa provri, ostaviti je da se kuva još nekoliko minuta pa začiniti.
Supu posuti sitno seckanim peršunom i servirati.

www.zenskikafe.com

Nema komentara:

Objavi komentar