Zanimljivosti o hrani

Neobična priča o prženom krompiru
Čips je izmislio - Indijanac

Elegantni hotel "Carey Moon Lake House" u gradu Saratoga Springs na severu države Njujork, bio je sredinom 19. veka popularno letovalište njujorških bogataša. U leto 1853. godine među njima se našao i železnički magnat Kornelijus Vanderbilt. U restoranu, jedne večeri, nikako mu se nisu sviđali prženi krompiri. Nekoliko ih je puta slao natrag kuvaru, žaleci se: "Predebeli su i nisu dovoljno hrskavi"! 




Glavni kuvar u hotelu bio je izvesni Džordž Krum, Indijanac i, po svemu što se pripoveda, čovek prilično mrzovoljan. Pomfri je pripremao u deblje nasečenom, standardnom francuskom stilu, u Francuskoj popularizovanom još u 18. veku. A baš u tako pripremljenom krompiru silno je uživao Tomas Džeferson dok je bio američki ambasador u Parizu. Recept za tako neobično pripremanje krompira sa sobom je doneo u Ameriku i "frenčfrajs", na veliko zadovolstvo gostiju, redovno servirao u svojoj kući u Montičelu. No, vratimo se "Moon Lake Hotelu" i Vanderbiltu i Krumu. Svaki put kad bi Vanderbilt krompiriće slao natrag u kuhinju, Krum bi ih, ljut, sve tanje rezao ali ni takvi nisu zadovoljavali zakeralo Vanderbilta. Krumu je u jednom trenutku dojadilo i odlučio je da se osveti: "Sada ću ih narezati tanke kao papir i baciti u vrelo ulje, tako će biti hrskavi a pritom ću ih dobrano posolitil pa će mu njegovi tanki krompiri presesti" - odlučio je Krum. Krumov se plan, međutim, izjalovio jer umesto da Vanderbiltu pokvari večeru, ovaj se oduševio i u slast pojeo nekoliko porcija.
Vest o Krumovim tankim i hrskavim krompirićima brzo se proširila, odmah su postali specijalitet restorana "Carey Moon Lake Hotela" i na njegov jelovnik bili uvršteni pod imenom "Saratoga čips", prema Saratogi u kojoj su bili i "rođeni". Šta se dogodilo posle toga? Džordž Krum je ubrzo otvorio sopstveni restoran otvorio prekoputa hotela ali s druge strane jezera i u njemu "Saratoga ćips" servirao u korpicama na svakom stolu ali, nažalost, nije zaštitio i patentirao svoj izum. Ubrzo je čips svoje mesto našao na jelovnicima mnogih restorana, daleko od mesta svog rođenja. Iz restorana je u trgovine stigao 1895. godine zahvaljujući izvesnom Vilijamu Tapendonu iz Klivlenda u državi Ohajo.
Tapendon je počeo skromno, u vlastitoj kuhinji, i čipse sam dostavljao trgovinama u svojoj četvrti a onda je, kako su narudžbine rasle, svoj biznis iz kuhinje preneo u preuređenu šupu iza kuće. Bila je to prva fabrika poteto čipsa u Americi. U toku prve dve decenije 20. stoleća pojaviće se niz drugih proizvođača. Tako je 1926. godine Laura Skuder iz Monterej Parka u Kaliforniji, vlasnica malog, porodičnog biznisa za proizvodnju poteto čhipsa, izumela posebnu vrećicu koja je čuvala njihovu svežinu. U Klivlendu je 1937. godine osnovan i "Nacionalni institut za čips od krompira" a četrdeset godina kasnije, pod promenjenim imenom - "Snack Food Asociation", svoje će sedište premestiti u Vašington. Dva najveća proizvođača čipsa, "Frito and Lay", udružiće se 1959. godine i postati najmoćniji proizvođači raznih vrsta čipsa - "FRITOLAY". Onaj od krompira dobićemo uskoro u bezbroj verzija - sa i bez soli, s ukusom roštilja, crnog i belog luka, specijalnih jalapeno paprika,sirćeta, sira, slanine, limuna, rozbifa, senfa, jogurta, u meksičkom stilu, na ljuti način, Cajuna...
Koliko kultura, toliko i raznih ukusa a sasvim je izvesno da nas čeka još puno drugih varijanti. Amerikanci pojedu više čipsa nego bilo koja druga zemlja sveta. Za njegovu proizvodnju najbolji je, kažu, krompir koji dolazi iz države Pensilvanija ali u manjoj meri i krompir iz Mičigena i Minesote, Nebraske i Severne Dakote, Floride, Serverne Karoline, Alabame, Kolorada i Teksasa, Ono što je pre 150 godina počelo sasvim slučajno, u restoranu elegantnog hotela "Carey Moon Lake House", u mestu Saratoga Springs, u državi Njujork kao Krumova osveta jednome od Vanderbilta, preraslo je, u međuvremenu, u industriju vrednu, samo u SAD - 6 milijardi dolara! A mislili ste da je poteto čhips proizvod bez prošlosti!
FONET EKSTRA


Vino i čokolada – savršen spoj

Švajcarska kompanija "Bari Kalebo" (Barry Callebaut), vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnog kakaa i čokolade, povezala je svoje čokolade "kontrolisanog porekla" s različitim vrstama vina u nastojanju da iskoristi rast tržišta premijum čokolade isticanjem te "sofisticirane" ravnoteže ukusa.
Čokolada "kontrolisanog porekla" proizvodi se od kakao zrna poreklom samo iz jedne zemlje, što znači da konačan proizvod ima prepoznatljiv i jedinstven ukus.
Kompanija se nada da će isticanjem kompatibilnosti svojih čokolada s različitim vrstama vina pokazati kako takva kombinacija može još snažnije istaći širok spektar aroma čokolada.
"Bari Kalebo" je svoje čokolade s poreklom prema aromi podelio u tri grupe: blage, jake i moćne arome, a za svaku od tih grupa predlaže specifična vina.
Blage čokolade sa slabim ukusom kakaa i izrazitom voćnom ili cvetnom aromom, trebalo bi, na primer, da se jedu uz suvo ili poluslatko vino "izrazite kiselosti, suptilne elegancije i aromom voća", ukazala je kompanija.
Ističući direktnu povezanost čokolade s vinom, zvaničnik kompanije Hans Frins kaže: "U čokoladi treba da uživamo na isti način kao i u vrhunskom vinu. Čokolade 'Bari Kaleboa' s kontrolisanim poreklom su, kao i vino, u velikoj meri odraz specifičnih vrsta kakaa i jedinstvenog tla i vode u područjima u kojima se zrno kakaa proizvodi."
Ispitivanja potrošača u Belgiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Britaniji i SAD su pokazala da je 42 odsto anketiranih već otkrilo čokolade s kontrolisanim poreklom, što je za 26 odsto više nego 2006, a petina svih potrošača čokolade ih je jela bar jednom mesečno.
"Bari Kalebo" ima više od 40 različitih vrsta čokolade s poreklom, od kojih su mnoge tek nedavno lansirane kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.

(Tanjug)


Note menjaju ukus vina

Slušanje određene muzike može da utiče na ukus vina koje pijemo, tvrde autori studije posvećene ovom pitanju na kojoj je sarađivao čileanski proizvođač vina Aurelio Montes, koji za kaberne sovinjon preporučuje isključivo muziku legende roka Džimija Hendriksa.
Profesor Adrijan Nort sa Univerziteta u Edinburgu objašnjava da je studija rezultat istraživanja, koje pokazuje da slušanje određenog muzičkog komada uz degustiranje kaberne sovinjona pojačava njegov ukus za 60 odsto, tako da postaje bogatiji i snažniji.
Istraživanje koje je sprovelo Odeljenje za primenjenu psihologiju Univeziteta Škotske, zasniva se na teoriji prema kojoj muzika stimuliše određene zone mozga. Zapravo, kada pijemo vino uz muziku, te zone postaju mnogo aktivnije i utiču na percepciju ukusa vina.

Blondie uz šardone, Bob Dilan uz kaberne

U izradi ove zanimljive studije sarađivao je Čileanac Aurelio Montes, koji muziku koristi u procesu spravljanja vina. Montes je ubeđen da zvuci manastirske, duhovne, muzike koji se šire prostorijom gde se vrši fermentacija vina poboljšavaju kvalitet proizvoda.
Očigledno ljubitelj grupe Blondie, Otisa Redinga i Džimija Hendriksa, čileanski enolog tvrdi da neke njihove pesme imaju specijalno dejstvo na ukus pojedinih sorti vina.
Tako, Montes preporučuje ritmičnu, poletnu pesmu "Atomik" u disko maniru grupe Blondie uz šardone, vino bogatih nijansi i bukea, koje u takvom spoju poprima veličanstven ukus.
Međutim, vino merlo, koje spada u sortu burgundac, pruža maksimum svojim obožavaocima upravo uz čuvenu soul pesmu "Sedeći na doku", najveći hit Otisa Redinga, koji svojim baršunastim i moćnim glasom, uz šum vode i talasa, naglašava karakterističnu crtu te vrhunske sorte crnog vina.
Montes posebno insistira na specijalnom, čileanskom kaberne sovinjonu iz 2006. godine koji najviše paše uz "Kulu stražara", pesme Boba Dilana u izvođenju Džimija Hendriksa, gde ta poema dobija gotovo božanski zvuk uz jecajući zvuk dominirajuće gitare.

(Tanjug)



Čiji je šampanjac?

Vinogradari i vinari švajcarskog sela Šampanja odlučili su da povedu bitku protiv zabrane korišćenja naziva "šampanjac" za svoje vino, budući da je, prema međunarodnim trgovinskim propisima, on rezervisan samo za penušavo vino iz francuskog vinogradarskog regiona Šampanja.
Bilateralnim sporazumom između Švajcarske i Evropske unije, vlada Švajcarske je 1999. prihvatila da naziv "šampanjac" bude rezervisan za čuveno francusko vino pod tim nazivom. Švajcarskom selu Šampanja je dat rok do 2004. godine da prestane s korišćenjem tog naziva, podsetila je agencija Rojters.
"U ovom selu više nemamo pravo da koristimo naše sopstveno ime, što je po nas fatalno", ogorčen je predstavnik akcionog komiteta tog sela Tomas Bindšedler.
On je podsetio da su vinari tog sela nekada prodavali 110.000 boca vina, da bi prodaja prošle godine opala na samo 32.000 boca, posle promene oznaka na etiketi koje sada ne upućuju na mesto porekla tog vina.
Seljaci iz Šampanje ukazuju da se naziv njihovog sela po prvi put spominje još 885. godine i da prve zabeleške o uzgajanju loze u tom selu potiču iz 1657.
Bindšedler uverava da seljaci ne žele da oduzmu pravo proizvođačima penušavog vina iz Francuske da koriste naziv "šampanjac", već samo traže da i oni imaju pravo da koriste sopstveno ime da bi ukazali na poreklo svog proizvoda.
(Tanjug)


Englezi dnevno bace četiri miliona jabuka

Stanovnici Velike Britanije svake godine bace u đubre prehrambene proizvode ukupne vrednosti od deset milijardi funti, rezultat je vladinog istraživanja, prenosi "Indipendent".
Skoro četiri i po miliona jabuka, 600.000 jaja i 1,3 miliona pakovanja jogurta završe u đubretu svakog dana, a najveći deo hrane koja se baca ostaje neraspakovan i netaknut.
"Ljudi kupuju i na kraju ne pojedu", piše "Indipendent" i podseća da, s druge strane, u mnogim delovima sveta vladaju nestašice hrane zbog porasta stanovništva, suša i korišćenja useva za proizvodnju biogoriva.
Istovremeno, u Britaniji su prošlog meseca cene prehrambenih proizvoda porasle za 4,7 odsto.
"Indipendent" ukazuje da bi se smanjenjem količine hrane koja se baca značajno smanjile posledice i po čovekovu okolinu.
Prema vladinoj studiji, rešavanjem tog problema mogla bi se umanjiti emisija ugljendioksida za 18 miliona tona na godišnjem nivou, što je slično efektu koji bi se postigao kada bi se iz saobraćaja izbacilo svako peto vozilo.



Makadamija orasi - za lepu kožu i zdravo srce

Makadamija, ili australijski orasi, snižavaju nivo holesterola i doprinose zdravlju srca, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu Pensilvanije.
Ovi orasi, ukoliko se često konzumiraju, smanjuju i rizik od srčanih oboljenja, i stoga bi ih trebalo svakodnevno uvrstiti u zdravu ishranu.
Iako makadamija orasi nisu, kao ni indijski i brazilski, uvršteni na listu oraha korisnih po zdravlje, koju je objavila američka Uprava za hranu i lekove, njihovo dejstvo je neosporno blagotvorno.
Makadamija orasi sadrže više zasićenih masnoća, od "dozvoljenih" četiri grama na 50 grama oraha. Makadamija sadrže šest, indijski 4,6, a brazilski 7,6 grama, prenosi agencija Tanjug.
Ipak, oni snižavaju nivo "lošeg" holesterola u krvi, jer sadrže viši nivo monozasićenih masti, poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju. Ukupan nivo holesterola smanjuju za 9,4 odsto, a nivo lipoproteina niske gustine (LDL), "lošeg" holesterola, za 8,9 odsto.
Takođe, makadamija orasi mogu zameniti druge izvore masti i belančevina u ishrani. Šaka ovih oraha (oko 40 grama) pomaže srcu i sprečava poremećaje njegovih funkcija.
"Smanjenje nivoa holesterola bilo je veće nego korišćenjem oraha koji imaju samo "dobre" masti" izjavila je doktorka Emi Gril, objasnivši da ovi orasi sadrže još neku supstancu koja ima blagotvorno dejstvo.
Po ukusu slični lešniku, makadamija orasi bogati su vrednim hranljivim sastojcima, i sadrže mnogo kalcijuma i drugih minerala. Iako sadrže priličan nivo masti, imaju nizak nivo ugljenih hidrata. Ulje makadamija oraha sadrži oko 22 odsto omega 7 palmitoleinske kiseline. Koristi se u kozmetici, jer ga koža lako upija, a ima hranljiva svojstva, i pomaže pri saniranju opekotina od Sunca.
Pošto se zagrevanjem gube neka od dobrih svojstava ovih oraha, preporučuje se da se jedu sveži. Međutim, budite na oprezu ukoliko ih grickate pred svojim kućnim ljubimcima - imaju otrovno dejstvo na pse.


forum tvorac grada

Nema komentara:

Objavi komentar