Kako servirati hranu?

Na šta treba obratiti pažnju? Pre svega na boje jela.
Hladno predjelo može se dekorisati kolutovima paradajza, kriškama obarenog jajeta, komadićima paprike, rotkvicama sečenim poput cvetova, prstenovima luka, listićima radiča, zelenim i crnim maslinama, peršunovim lišćem.


Salata od pirinča izgledaće lepše ako je uokvirena venčićem strugane cvekle ili šargarepe.

Efektno na trpezi izgledaju “korpice” od paradajza. Pardajadz dobro rashaladiti u frižideru. Zatim na zaobljenom delu gore oštrim nožem zaseći široku “dršku” , a okolo i unutra izvaditi sredinu. U ovako oblikobane korpice može se staviti malo ruske salate, neko obareno povrće, špargle recimo ili rolnica šunke.

Tek malo zapečen paradajz u pećnici izvrstan je dodatak šniclama ili obarenoj boraniji. Meso ili boraniju staviti na sredinu tanjira, a okolo preko listića zelene salate poređati propečen paradajz.

Umesto zelene salate između paradajza mogu se staviti buketići kovrdžavog peršuna.
Povrće se može servirati u plitkoj posudi sa pregradama, tako da se smenjuju grašak, loptice barene šargarepe, onda pirinač, spanać, sitan krompir itd.

Voditi računa o tome da bareno povrće treba staviti u zagrejanu posudu, preliti ga zagrejanim maslacem i držati do služenja na toplom.

Da biste stekli veštinu serviranja ne morate čekati neku izuzetno svečanu priliku, već to činite kad god imate vremena , pa će vam to preći u naviku i neće zahtevati neki poseban trud.


KAKO DOČEKATI GOSTE U KUĆI

Savremena sredstva komunikacije, radio i televizija, pozorišta, bioskopi i druge kulturno umetničke manifestacije, umnogome su uticale na to da je tempo života brži i da rodjaci i prijatelji imaju sve manje vremena za izlaske i medjusobna druženja. Koliko god da je sadašnji način života odneo stare navike i običaje našeg balkanskog podneblja, u kome se živelo sporije, idiličnije i «duže» nego u većem delu Evrope i Zapada, ipak je naš gostoprimljivi narod zadržao dosta toga od svojih predaka.

Što se tiče navika i običaja kad je u pitanju ishrana i obedovanje, i tu je naš narod nasledio od svojih predaka epitet sladokusaca. Te stare običaje koji su ostali, i nove koje je doneo izmenjen način života, vreme je prihvatilo, pomešalo i modifikovalo, pa su današnje generacije sve to usvojile i danas se time predstavljaju na svoj način.

Razume se da su ta «nova» pravila i običaji prisutni u svakodnevnom životu, pa i u krugu porodice, kao i u prilikama kada u naš porodični dom dodju manje ili više važni gosti. O ophodjenju, u takvim situacijama, snalažljivosti i umeću, pokušaćemo da vam u što kraćim crtama izložimo i pomognemo da se snadjete i budete dobri domaćini.



DOLAZAK GOSTIJU

Ako se uopšte gosti mogu podeliti na važne i manje važne, onda ćemo odrediti i kriterijum za to. U koju ćemo ih grupu svrstati zavisi od dužine poznanstva, prijateljstva i slično. Primićemo ih spontano, neposredno, bez usiljenosti i izveštačenosti, znači bićemo prirodni tj. Onakvi kakve nas gosti koji su došli, već poznaju. Ako neko dodje nenajavljen, u tom slučaju domaćica ne sme da «izgubi glavu», i bude nervozna, već pribrana.

Ukoliko po pomenutom kriterijumu goste svrstamo u «manje važne», obed ipak treba da bude nešto svečaniji od redovnih obeda u krugu porodice, ali se u svečanosti ne sme preterivati, jer pod «manje vaćnim» gostima smatramo bliske prijatelje, tj. one koje skoro ne možemo odvojiti od članova svoje porodice.

Za ovako bliske goste nepotrebno je angažovati posebnu osobu koja bi bila zadužena za posluživanje gostiju. U ovakvoj prilici ćemo se sami snaći, da sve teče skladno a, ujedno da ceo tok obeda dobije svečani ton.

U ovakvim slučajevima najpre ćemo pripremiti dva manja stola, po mogućnosti pokretna, jedan će biti na dohvat ruke domaćici i na njemu će biti: rezervni čisti tanjiri, i pribor za jelo, korpica puna narezanog hleba ili peciva, uljarica, bokal sa vodom i sl., a drugi će biti pokraj domaćina. Njegova će dužnost biti da taj sto snabde aperitivom, čašicama za piće, pićem (pivom, vinom, kiselom vodom, pepeljarom, cigaretama) pa će redovno gostima nalivati piće, tako da u čaši uvek bude 2/3 tečnosti.

Svi pozvani gosti zasigurno neće doći u isto vreme, pa ćemo u isčekivanju ostalih, prisutne poslućiti aperitivom, a uz piće ćemo služiti: kikiriki, badem, neke od slanih štanglica, maslinke i sl.

Stočić sa aperitivima i apetisanima (sve ono od hrane što poslužujemo uz aperitiv nazivamo apetisanima, kao što su: lešnik, badem, kikiriki, štanglice i sl.) biće postavljen u gostinskoj sobi, ali negde skraja, tako da ne smeta komunikaciji.

Kako gosti pristižu nudimo ih aperitivom i apetisanima, ali nenametljivo jer možemo postati dosadni. Aperitiv nikada nećemo poslužiti za stolom na kome će se obedovati.

Posle posluženja aperitiva koji ćemo ponuditi dva puta, domaćin kuće, (u njegovom odsustvu to će učiniti domaćica) poziva goste da zauzmu mesta za zajedničkim stolom na koji je domaćica već iznela predjelo ili supu. Domaćica će poslužiti goste sa svog mesta, ne pomerajući se, pa će na kraju poslužiti i sebe.

Pošto joj je sve (na malom stočiću) pri ruci neće mnogo ustajati od stola i biti odsutna. Napominjemo da ćemo ovako dočekati i poslužiti intimne prijatelje, one koje ne odvajamo od članova svoje porodice.



ZVANIČNI GOSTI

Pod pojmom zvanični gosti podrazumevamo ličnosti koje nedovoljno poznajemo, ali ih cenimo i poštujemo do te mere da nam je stalo da ih što bolje dočekamo, primimo, ugostimo i ispratimo.

Zbog svega ovoga dužnost i obaveze domaćice počinju odmah nakon odredjivanja dana i vremena dolaska gostiju. Prilikom pozivanja gostiju domaćica mora da vodi računa da oni budu približnih godina, sličnih intelektualnih sposobnosti, podjednakog obrazovanja, tj. da imaju neke zajedničke dodirne tačke. Ovo iz razloga da bi se izbegla neprijatna zategnutost koja je česti pratilac loše sastavljenog društva.

Ukoliko se gosti izmedju sebe ne poznaju, dužnost je domaćice da ih spontano i nenametljivo upozna i uvede u neku od prijatnih tema razgovora.

Domaćica ne sme da bude usiljena i nametljiva prilikom nudjenja, insistirajući da po svaku cenu posluži i ako to gost ne želi. Gosti ne smeju da primete da je domaćica neispavana, nervozna, premorena i da je njihov dolazak uneo nemir i neraspoloženje u njen dom. Želje domaćice nikad ne smeju da budu veće od realnih mogućnosti. Za ručak ili večeru gosti se mogu pozvati pismeno, usmeno ili telefonom. Za goste koji prvi put treba da dodju u naš dom, najpre trebamo u razgovoru pribaviti njihov pristanak o dolasku i utvrditi vreme, a onda ih pismeno obavestiti vizit-kartom ili kratkim pismom, što će im poslužiti kao podsetnik za dolazak.

ARANŽIRANJE STOLA

Na svečanim obedima naročita pažnja poklanja se serviranju i izgledu stola. Ne misli se samo na skupocen i luksuzan inventar, već na prefinjen ukus i kreaciju koji omogućuju da se i sa skromnim sredstvima i stvori originalan i prijatan ambijent.

Na sto se prostire stoljnjak, beo ili u nekoj pastelnoj boji. Ukoliko mogućnosti dozvoljavaju, a gosti su toliko važni, onda će domaćica za ovu priliku izvaditi iz ormara vežen stoljnjak (ukoliko ga ima), još interesantnije bi izgledalo da se beli stoljnjak prekrije heklanim stoljnjakom, i na njemu se servira ručak.

Stoljnjak mora da pada sa svake strane stola po 30 cm. Ili nekoliko santimetara do sedišta stolice. Umesto stoljnjaka u novije vreme koriste se i setovi, koji su napravljeni od lanenog platna, i ukrašeni raznim narodnim motivima. Oni su raznih oblika i boja, a stavljaju ispred svakog gosta. Ovi setovi su vrlo interesantni zahvalni za korišćenje i dekorativno deluju.

Kada smo pravilno prekrili sto, onda ćemo privući stolice i voditi računa da razmak od jednog do drugog gosta bude dovoljan, jer je ovo od velike važnosti za njihovo raspoloženje i mogućnost serviranja. Gost treba da ima toliko prostora da može da stavi oba lakta na sto, a da pri tome ne dodirne gosta do sebe.

Kada smo pravilno rasporedili stolice, tj. tako odredili broj mesta za stolom i obezbedili dovoljan prostor izmedju gostiju, onda ćemo staviti odgovarajući tanjir naspram svake stolice. Stolice ćemo skloniti dalje od stola da nam ne bi smetale za vreme serviranja.

Izgled serviranog stola u mnogome zavisi od kvaliteta pribora za jelo, servisa, čaša, porcelana, srebrnih činija i svega onoga što dolazi na sto i oko stola, tj. svega što je u vidokrugu gostiju.

Sa dosta znanja, umešnosti i mašte, može se pravilno, pristojno, pa čak i zavidno servirati i ukrasiti sto i sa svakodnevnim inventarom. Od bitnog je značaja kako ćemo izvesti cvetni aranžman na stolu. On mora da bude nizak. Ne sme da smeta gostima, da im zaklanja vidik da bude viši od čaša i inventara na stolu. Treba pažljivo odabrati cveće za stone aranžmane. Ono sa krupnim cvetovima, sa velikim lišćem, sa dugim drškama neće doću u obzir jer je njegova namena za druge aranžmane. Lepo i pravilno oblikovana žardinjera (cvetni aranžman) biće postavljena na sredini stola, tj. ispred domaćina, domaćice i glavnih gostiju.

Za aranžiranje cveća treba koristiti «sundjer» koji se pokvasi vodom i u njega se lako zabadaju cvetovi i tako dobijemo željeni oblik stone žardinjere. Ovako formirana žardinjera od svežeg cveća trajaće nam desetak dana jer se hrani vodom koju je upio «sundjer».
IZBOR JELA – MENIJA

Za ovako svečanu priliku domaćica treba da angažuje osobu koja će pomagati i u kuhinji i prilikom serviranja jela.

Od jelovnika koji smo pripremili za odredjeni obed zavisi i koji ćemo inventar pripremiti i servirati.

Prilikom odredjivanja jelovnika za odredjeni obed moramo da se rukovodimo sledećim pravilima i ugostiteljskim zakonitostima.

Za ručak ćemo uvek planirati supu ili čorbu, dok za večeru vrlo retko i ako je predvidimo biće to lakše supe kao što su: konsomen, buljoni, marmiti li neki lagani potaž.

Prilikom pozivanja gostiju moramo diskretno da saznamo da li neko od gostiju boluje od neke bolesti, pa je neophodna primena dijete, što ćemo imati u vidu prilikom sastavljanja jelovnika za pozvane goste. Treba takodje da doznamo da li je neko od pozvanih alergičan na neki od začina ili pak neku namirnicu, koju takodje nećemo staviti na jelovnik za tu priliku. Treba takodje da saznamo da li se nekom od pozvanih gostiju dan planiranog ručka – večere, poklapa sa nekim važnim datumom iz njegovog života (rodjendan, godišnjica braka, mature i slično), što ćemo obeležiti posebnom pažnjom.

Za večeru nećemo nikada poslućiti jela od testa, kao i masna jela. Izbegavaćemo divljač, crna vina i sva jela u kojima ima celuloze, što znači da su teško svarljiva. Ovo iz razloga da bi nam san bio lepši i noć lakša. Nikada nećemo u toku jednog obroka ponoviti dva ista i slična jela, dva ista mesa, iste salate, ista povrća itd. I nikada posle supe ili čorbe nećemo poslužiti čorbasto jelo.

Ukoliko domaćica ne poznaje ukuse i prohteve pozvanih gostiju, ne sme da eksperimentiše sa nekim neproverenim receptima jela, već u tom slučaju mora da se drži proverenih klasičnih receptura.

Znači, kada smo pravilno, sa dosta pažnje odabrali jelovnik, preći ćemo na serviranje stola.

SERVIRANJE STOLA

Ako smo rekli da smo na prekriven sto već stavili plitak tanjir i žardinjeru od cveća, a jelovnikom smo predvideli predjelo, onda ćemo u plitak tanjir staviti papirnatu salvetu, a preko nje mali tanjir za hladno predjelo. Ukoliko ručak počinjemo supom ili čorbom onda ćemo duboki tanjir staviti preko osnovnog plitkog tanjira, tj. umesto malog tanjira za predjelo. Ukoliko ćemo poslužiti ribu, onda ćemo za nju servirati plitak veći tanjir. Plitak tanjir koji je služio kao podmetač za tanjir namenjen supi ili čorbi odnosno predjelu služiće za posluživanje glavnog jela.

Hleb ćemo poslužiti iz korpice, a svakom gostu ćemo staviti po jedan mali tanjir sa leve strane gde gost može da odloži krišku hleba. Ukoliko smo predvideli pogaču, poslužićemo je celu, tako što će sami gosti odlomiti koliko im je potrebno i takodje odložiti u mali tanjir sa leve strane na vrhu viljuške.

Takodje sa leve strane ispod tanjirića za hleb, serviraćemo mali tanjir za salatu. Platnena salveta, lepo ispeglana, biće postavljena na poslednjem tanjiru ispred gosta. Gost će je raširiti i staviti na krilo.

Sa leve strane od glavnog tanjira, biće servirana velika viljuška, sa zupcima okrenutim nagore, a sa desne strane veliki nož za jelo sa sečivom okrenutim ka tanjiru. Sa desne strane do noža postavlja se kašika za supu ili čorbu.

Pribor za kolače postavlja se na sto zajedno sa malim tanjirom, kad dodje vreme da se posluže kolači.

Čašu za vodu ćemo postaviti kod vrha noža do nje, po veličini za belo, a do nje čašu za crno vino. Na sto treba postaviti dve garniture za so i biber i to sa obe strane žardinjere po jednu. Čačkalice se iznose na sto kada se posluži glavno jelo.

Pepeljara se stavlja na sto kada neko od gostiju zapali cigaretu.

Ne smemo prepustiti slučaju kako će se gosti rasporediti i gde će ko sesti. Kako bismo izbegli nedoumicu i komešanje najbolje je da unapred napravimo raspored gde će ko sedeti. Na parčetu hartije ispisaćemo ime svakog gosta i stavićemo ispred serviranih čaša ili na salveti tj. na centralni tanjir.

PRAVILNO ODREDJIVANJE VINA PREMA

PREDVIDJENOM JELOVNIKU

Prema odredjenom jelovniku odabraćemo i vina. Prilikom odredjivanja vina moramo voditi računa koje vino ide uz koje jelo. Pri otme moramo znati da uz bela mesa idu i bela vina, a da uz crna mesa idu crna vina.

U bela mesa ubrajamo hladna jela i zakuske, ribe, rakove, puževe, školjke, pileće meso kao i sireve itd. U crna mesa spadaju sve vrste divljači, svinjsko meso, govedje meso i sva masna jela.

Vina moramo propisno rashladiti, da bismo postigli željeni efekat. Tom prilikom treba da znamo da se belo vino pije ohladjeno na temperaturi od 8-10°, ružičasta vina na temperaturi od 10 - 12°, a crna vina na sobnoj temperaturi od 16 - 18°dok se šampanjac i penušava vina piju najhladnija od 4 - 6°.

Visokokvalitetna i čuvena bela vina se ne hlade unapred već se frapiraju. Frapiranje je brzo hladjenje vina, tako da vino ne izgubi od svog svojstva i bukea.



NEŠTO O SVETLU I ENTERIJERU

U vreme održavanja jednog ovakvog svečanog prijema, ručka ili večere, svetlost i rasveta, bilo da su prirodni ili veštački, igraju bitnu ulogu u stvaranju ambijenta za vreme obedovanja.

U vreme ručka, ukoliko prirodna svetlost doseže preko stola na kome je serviran ručak, onda ćemo navući zavese ili spustiti roletne, ili ako je u toku dana tolika oblačnost da je neprijatno sedeti, onda ćemo upaliti diskretna svetla.

Ako je u pitanju večera, onda je preporučljivo da nešto jača svetla budu upaljena za vreme dolaska gostiju i posluženja aperitiva, jer će se gosti izmedju sebe bolje videti. Ovo je poželjno utoliko pre što je sigurno da se većina gostiju i nedovoljno poznaje. Ova svetlost je važna takodje da bi se toalete, nakit i frizure bolje videle, pošto znamo da žene vole da budu primećene, a to će im jača svetlost bolje omogućiti.



RASPORED GOSTIJU ZA STOLOM

Na stolu ćemo aranžirati u svećnjacima, kori pomorandže, ili na neki originalan način, nekoliko dekorativnih sveća. Posle posluženja aperitiva s nogu, domaćin će pozvati goste da zauzmu mesta. Na stolu će već biti upaljene sveće, nalivena kisela ili obična voda, i serviran hleb, proja, pogača, lepinje ili tost. Kad gosti sednu počeće posluženje večere, a svetlost ćemo smanjiti-prigušiti.

Domaćica prva zauzima svoje mesto u sredini duže strane stola (ukoliko je sto u liniji), mesto naspram nje je rezervisano za domaćina. Desno od domaćice sešće najstariji i najuvaženiji gost. Sa domaćinove desne strane, sešće najstarija i najuvaženija gošća. Leva domaćinova strana rezervisana je za drugu gošću po starešinstvu, i tako dalje prema broju zvanica. Najmladjima se obično odredjuju mesta na kraju stola.

Prilikom rasporedjivanja gostiju treba voditi računa da bračni parovi ne budu zajedno, niti pak da su žene izdvojene i da sve sede jedna do druge, po ličnom izboru. U tom slučaju ni muškarcima ne bi ostao drugi izbor.

POSLUŽIVANJE GOSTIJU

Služenje počinje tako što servirka prilazi sa leve strane, prinoseći posudu sa jelom što bliže tanjiru gosta na kojoj je viljuška i kašika kojima će se gost poslužiti. Gost uzima hrane koliko hoće i koji deo hoće. Ovako ćemo poslužiti svako jelo, nudeći ga dva puta. Raspored posluživanja je sledeći: posudu sa hranom prinećemo da se posluži prva gošća koja sedi sa desne stane domaćina a onda ona sa leve strane domaćina, zatim se služe sve gošće redom, a na kraju i domaćica.

Po istom rasporedu i na isti način poslužićemo sve goste koji sede sa suprotne strane domaćina.

Ukoliko poslužuju dve osobe, onda posluženje sa obe strane počinje istovremeno.

Jelo se poslužuje sa leve, a piće sa desne strane. Na isti način i istim redosledom vrši se deserviranje (odnošenje upotrebljenog inventara).

Odmah po posluženju predjela naliva se predvidjeno vino i to 2/3 čaše.

Posle posluženja predjela menjamo tanjir, a da li je gost završio sa jelom znaćemo po odloženom priboru za jelo. Kad je gost završio sa jelom, pribor (nož i viljušku) odložiće paralelno.

Kada se posluži glavno jelo, odmah se naliva crno vino i to 2/3 zapremine čaše. Čaša od belog vina se ne deservira već se naliva i dalje belim vinom. Ukoliko se gost opredeli da pije sve vreme belo vino njegovu naviku treba poštovati.

Ako je za ovu priliku kao medjujelo predvidjen sir, onda ćemo ga poslužiti na sledeći način:

Na većoj kuhinjskoj dasci, u većim komadima poredjamo nekoliko vrsta sireva, i sa kuhinjskim nožem stavićemo na sredinu stola. Tako će svaki gost da odseče sira koliko hoće i od koje vrste želi. Sir će staviti u mali tanjir koji smo servirali ispred svakog gosta sa malim nožem za mazanje.

Pre posluživanja slatkiša treba podići sve nepotrebno, a to je: tanjirić od sira sa nožem, tanjir od hleba, a mesto ispred svakog gosta očistiti od mrva i ostataka hrane. Zatim svakom gostu staviti mali tanjir za kolače i pribor za kolače, zavisno od toga šta smo od kolača predvideli da poslužimo za ovu priliku.

Ako je domaćica planirala da posluži goste i voćem, onda će to biti odmah posle kolača. Za svakog gosta treba servirati mali tanjir sa nožem za sečenje voća i po jednu činiju koja će se servirati sa desne strane tanjirića za voće. U ovoj činiji biće naliveno 2/3 vode sa dodatkom kriške limuna, a služiče da gost eventualno opere prste ako ih je prilikom uzimanja voća ulepio.

Po završetku ručka, gošća prva ustaje od stola i sa gostom sa svoje desne strane, a za njima i ostali gosti, te prelaze u drugu prostoriju gde će se poslužiti kafa, liker i neki od boljih konjaka.

HLADNA I TOPLA ZAKUSKA ZA VIŠE OSOBA

Ako je domaćica za proslavu nekog važnijeg datuma, pozvala veći broj gostiju, sasvim je jasno da neće moći da ih posluži obrokom i za stolom, jer u svom domu nema dovoljno mesta za serviranje. U tom slučaju najbolje je odlučiti se za hladnu i toplu zakusku koja će se poslužiti za više manjih stolova što će biti zgodnije i za goste i za domaćicu.

U ovoj varijanti mesta se ne odredjuju unapred već svaki gost po svom nahodjenju bira mesto.

Veći sto prekrićemo nešto dužim stoljnjakom, staviti ga na sredinu prostorije i na njemu poredjati sve činije sa hladnim posluženjem koje smo predvideli za ovu priliku.

Za ovu priliku možemo da predvidimo razne ribe, pečenja, sireve, pršute, šunke, jela od jaja (hladna), hladna predjela, zakuske, razne salate i sl. Centralni deo stola rezervisaćemo za veće torte i sitne kolače.

Sva ova jela, treba da budu što lepše i ukusnije aranžirana. Nekoliko manjih stolova rasporedićemo u istoj prostoriji (i voditi računa da se ne ugrozi komunikacija oko glavnog stola) i na njih staviti: tanjire za jelo, viljuške, noževe, slanike, papirnate salvete, vaze sa cvećem.

Na ovim stolovima zahvalno je da umesto stoljnjaka budu setovi. Čaše i piće biće na posebnom stolu, pa će se gosti po želji sami služiti.

Pošto gost bude odabrao sebi mesto, uzeće tanjir i poslužiće se jelom onoliko puta koliko bude hteo.

Nešto kasnije, kad se gosti budu poslužili hladnim jelom, zadužena osoba za posluženje izneće na centralni sto sva predvidjena topla jela. Pri tome će voditi računa da prazne i poluprazne činije odnosi sa centralnog stola i da ih zamenjuje punim.

Takodje će zaprljane tanjire gostima zamenjivati za čiste.

Ova varijanta je jako zahvalna i gosti je rado prihvataju iz više razloga: sami se poslužuju i uzimaju koliko im je dovoljno i od kojeg jela žele; Komuniciraju, upoznaju se sa ostalim gostima i sve vreme su u pokretu, a domaćica ima mnogo više vremena da posveti pažnju većem broju gostiju.



POSLUŽIVANJE DECE

Oko posluženja dece treba zadužiti jednu odraslu osobu koja najviše ima smisla za to. Ona će deci pomoći kod nekih komplikovanijih posluženja dok će ona lakša, jednostavnija, prepustiti njima.

U svakoj prilici, deci ćemo servirati posebno za zajedničkim stolom bilo da neko od njih slavi rodjendan, ili su sa roditeljima ili rodjacima došli kao gosti na ručak ili večeru. Deca kada su izdvojena, imaće bolji apetit i biće poštedjena raznih primedaba, što za ovu priliku treba izostaviti. Kada je u pitanju rodjendan, slavljenik treba da kaže roditeljima koliko planira drugova i drugarica da pozove.

Na zajednički sto treba postaviti po jedan mali tanjir sa papirantom salvetom a desno od njega šolju za čaj sa tacnom i kašičicom.

Rodjendanska torta najbolje simbolizuje ovaj praznik, što znači da treba da bude lepa i kvalitetna.

Po ivici torte treba da bude zabodeno onoliko rodjendanskih svećica koliko slavljenik puni godina. Kada se sveće upale, prinosi se torta slavljeniku koji gasi svećice i posle toga odrasla osoba pomaže prilikom serviranja torte zvanicama.

Na rodjendanu, pored torte, mogu se najpre poslužiti razni sendviči, paštetice, viršle u testu, sitni kolači, keksi, piškote, perec i, filovene kifle i sl., a od napitaka: razni sokovi, čaj, mleko, bela kafa, kako i čokolada. Na svakoj papirnatoj salveti treba vešto nacrtati: po koji cvet ili neku ljupku životinju. Odraslija deca zabeležiće na njoj datum i ime zvanice, pa će im ova sitnica ostati kao lepa uspomena.

Pribor za jelo, posuđe i ostali pribor koji se koristi za pripremu hrane vremenom dobije mrlje ili potamni, pa ga je potrebno posebno dobro očistiti i oprati.

Ponekad je za to neophodno primeniti i neki manje uobičajeni postupak. Preporučuje se da ga stavite u dublju šerpu, nalijete vodom da ogrezne i u vodu sipate deterdžent za pranje posuđa. Pustitite da voda provri, ostavite pribor u njoj desetak minuta, a zatim komad po komad istrljajte oštrom stranom sunđera za pranje posuđa i dobro isperite toplom vodom. Obrišitite ga čistom lanenom ili platnenom krpom, pa će ponovo zasijati kao nov.

Važno upozorenje: nemojte iskuvavati pribor za jelo sa plastičnim drškama, bez obzira koliko bila otporna plastika. Takav pribor ćete najbolje očistiti trljanjem sunđerom sa malo paste za zube ili trljanjem unutrašnjim delom kore isceđenog limuna. U oba slučaja potrebno je da se odmah posle čišćenja pribor za jelo dobro ispere toplom vodom i obriše suvom čistom krpom.

Srebrni pribor za jelo vremenom potamni čak iako ga uopšte niste koristile, samo od stajanja. U tom slučaju možete da ga istrljate krpom namočenom kiselim mlekom, a zatim dobro isperete, obrišete i uglačate čistom suvom krpom.

Veliki čelični kuhinjski nož najlakše ćete očistiti od mrlja ako ga istrljate plutanim čepom koji ste nakvasili sirćetom i posuli solju.

Metalno rende uvek treba oprati odmah posle upotrebe. Ako ste propustile da to učinite, pa su se za rupice zalepili osušeni ostaci namirnica, stavite rende u toplu vodu sa deterdžentom da odstoji desetak minuta. Zatim drvenom čačkalicom ili zašiljenim palidrvcetom uklonite ostatke hrane iz rupica, a koristiće i ribanje oštrom četkom.

Drvene daščice i varjače nikada ne treba dugo držati potopljene u vodi. Najbolje je da se odmah posle upotrebe operu i osuše. Međutim, ako su ipak navukle neprijatne mirise ili dobile tamne mrlje, izribajte ih oštrom četkom zamočenom u mešavinu soli i sirćeta, a zatim isperite toplom vodom. Po potrebi, ovaj postupak možete da ponovite i dva-tri puta, dok ne budete zadovoljne rezultatom. Povremeno, ali ne često, drvene daščice i varjače možete spustiti u kipuću vodu s deterdžentom za sudove, prokuvati minut ili dva i odmah isprati toplom vodom i osušiti.

Plastične posude i cediljke su veoma praktične, ali i one vremenom mogu da dobiju mrlje i navuku neprijatne mirise. I njih treba odmah posle upotrebe oprati, ali ako ste propustile da to učinite, povremeno ih možete isprskati i sa spoljne i sa unutrašnje strane sredstvom za čišćenje rerne i ostaviti da deluje desetak minuta. Zatim ih istrljajte oštrom četkom ili sunđerom i dobro isperite.

forum tvorac grada

Nema komentara:

Objavi komentar