Da li su suplementi zdravi?

Zima je doba godine kada prehlade postanu uobičajena pojava a kada neretko preventivno i samoinicijativno počnemo da koristimo veoma reklamirane dodatke ishrani, pod izgovorom jačanja imuniteta.


Hrana je zdravlje i ukoliko se raznovrsno hranimo poštujući principe pravilne ishrane, možemo organizmu da obezbedimo sve neophodne vitamine, minerale i ostale elemente koji pomažu našem imunološkom sistemu  da se što uspešnije bori sa bolestima a naročito sa onima koje vrebaju kada nastupe hladniji dani.
Dodaci ishrani pripadaju grupi hrane posebnog sastava i načina proizvodnje i  namenjeni su i zdravim osobama i osobama koje se nalaze u određenim fiziološkim stanjima. Njihov cilj je da, u doziranom ob- liku, dopune ishranu elementima koje organizam, iz različitih razloga, ne dobija u dovoljnoj količini. Često se koriste u situacijama povišenog stresa, u različitim životnim dobima, kao i zbog određenih zdravstvenih tegoba, a najčešće bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom.
U nekim slučajevima dodaci ishrani su neophodni, na primer, pre i u početnim mesecima trudnoće kada je neophodan adekvatan unos folne kiseline koji je ključan za razvoj nervnog sistema fetusa. Kod starijih osoba često, zbog velikog broja lekova koje koriste, dolazi do slabijeg apetita, otežane apsorpcije i iskorišćenja nutrijenata.



Hranljivi sastojci i drugi elementi koji se nalaze u dodacima ishrani su vitamini, minerali, belančevine, aminokiseline, masne kiseline, pivski kvasac, lecitin, inulin, glukomanan, lekovito bilje, njihovi ekstrakti ili koncentrati, prirodni enzimi i koenzimi, pčelinji proizvodi i drugo. Kako bi pomogli  konzumentima, osim piramide pravilne  ishrane, formirana je i piramida dodataka ishrani.

Uglavnom se koriste vitaminski  i mineralni dodaci pa se oni i nalaze u osnovi piramide. Možete ih kupiti u svim apotekama ali i u bolje opremljenim marketima. Čak i ako dobro proučite deklaracije, pazite da, bez obzira na simptome koje osećate, prilikom doziranja morate da vodite tzv. preporučenog dnevnog unosa pojedinih nutrijenata – RDA. Kalcijum je najzastupljeniji mineral u ljudskom organizmu koji je neophodan za izgradnju kostiju  i zuba, zgrušavanje krvi, prenos nervnih impulsa i kontrakciju mišića. Najpoznatija uloga kalcijuma kao suplementa je prevencija osteopo- roze. Adekvatni dnevni unos kal- cijuma za odrasle je 1000 mg što odgovara količini tri čaše mleka a odličan izvor je i zeleno lisnato povrće. Ako koristite kao dodatak ishrani, izaberite onaj koji sadrži zasebno kalcijum, na primer, kal- cijum karbonat, jer multivitaminski dodaci uglavnom sadrže male doze. Starijim osobama se preporučuje i dodatan unos vitamina D.

Antioksidansi su poslednjih desetak godina hit tema. Iako su časopisi i reklame pune činjenica o njihovoj ulozi u borbi protiv štetnih slobodnih radikala, rezultati najnovijih istraživanja u situacijama kada se koriste suplementi u obliku tableta ili kapsula, sve češće su razočaravajući, naročito kada je u pitanju vitamin E. Iz tog razloga, uživajte u sočnom voću i povrću koje nam je priroda podarila pre nego u pilulama.

Sve ostale specifične dodatke sa vrha piramide najčešće možete nadoknaditi putem hrane, a ako se ipak odlučite za njih najbolje je koristiti ih uz savet lekara i nutricioniste.
U posebnu grupu spadaju takozvani biljni preparati kod kojih se koriste sveže ili osušene biljke ili njeni delovi. Najviše naučnih radova je objavljeno o efikasnosti i fitoestrogena, resveratrola iz crnog vina, alicina iz belog luka i ekstrakta brusnice, dok veliki broj nije dovoljno ispitan.

Ukoliko niste sigurni šta je najbolje uzimati kako bi naterali naš imunološki sistem da se što bolje pripremi za dolazak virusa i bakterija, predlažemo vam kombinaciju – pravilnu ishranu uz dodatke kao što su med sa propolisom i matičnim mlečom, vitamin C, ehinacea i cink. Aktivne supstance  ehinacee povećavaju broj limfocita i makrofaga – naših glavnih odbrambenih ćelija. Pastile cinka su odlična preventiva a ako se ipak prehladite, mogu vam skratiti vreme bolovanja.
Vrlo popularni kod nas su i preparati koji sadrže  biljku ginseng.
Poznat već par hiljada godina ginseng leči prehladu i grip i odlična je preventiva, ali ga ne smeju uzimati trudnice i osobe koje pate od povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Nutrijenti poreklom iz hrane uvek treba da budu prvi izbor jer su tada “upakovani” u svoje prirodne komplekse koji se najbolje apsorbuju i iskorištavaju u našem organizmu.
Ipak, kada je to neophodno, kupujte dodatke od renomiranih proizvođača, koristite ih u adekvatnim dozama i obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ako ste pod nekom terapijom.

Matični mleč sadrži izvesnu količinu vitamina B-kompleksa, vitamin B5 (pantotensku kiselinu) i vitamina B6.Takođe,sadrži i biostimulatore: enzime, koenzime, biotine, nukleinskekiseline,slobodnenukleotide kao i mnoge druge supstance koje sprečavaju razvoj i razmnožavanje bakterija i virusa. Matični mleč predstavlja jedini prirodni izvor acetilkolina u čistom obliku. Mleč sadržisvevažnemikroimakroele- mente:kalijum,natrijum,kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, sumpor, kobalt, hrom, bizmut, ba- kar, pa čak i zlato.

Ukoliko ste umesto tanjira punog raznobojnog voća i povrća, iz bilo kog razloga prinuđeni da svom organizmu pomognete konzumacijom suplemenata,morate znati i ovo: Ako samoinicijativno koristite do- datke kao što su vitamini A, D, E i K, njih ne smete uzimati u dozama višim od RDA. S druge strane, vitamine iz B grupe i vitamin C možete unositi u nešto višim dozama bez rizika (maksimalno trostruko viša dnevna doza). Što se tiče najpopularnijeg mineralnog dodatka – gvožđa, osim ako vam to lekar nije prepisao, nemojte koristiti dodatke koji sadrže više od 60 % dnevne količine.

Nema komentara:

Objavi komentar