Pistacije za dug život


Jarkozeleni plodovi pistaća su prava energetska "bomba”, jer sadrže 50 odsto masnoća, 20 odsto belančevina, 20 odsto ugljenih-hidrata, dva odsto vlakana, kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Ovakav sastav čini ih izuzetno lekovitim, pa provereno štite arterije, pomažu probavne procese, a dobra su grickalica za dijabetičare, jer regulišu nivo šećera u krvi.


Pistaći potiču iz južnog Turkestana i već četiri milenijuma gaje se u čitavom Sredozemlju. Postoji nekoliko vrsta, a stabla se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Semenka pistaća prekrivena je crveno-smeđom opnom, jezgro je intenzivno zeleno, pa se rado koristi za sladoled. Pistaći su popularni i kao usoljene grickalice i omiljena su dekoracija, naročito u istočnjačkim poslasticama - ratluka, kolača, kremova, voćnih salata.
U srednjoj Aziji veruje se da pistaći produžavaju život, pa se zato ova biljka naziva i drvo života. Na listovima pistaća razvijaju se izrasline izazvane lisnim vašima koje su narodi srednje Azije koristili kao preparate protiv dečjih bolesti, gubitak apetita, dizenterije i groznice. Smola koju luči drvo pistaća koristi se i za lečenje rana i čireva.
Ovi zeleni plodovi blagotvorno deluju i na kardiovaskularni sistem, snižavaju holesterol (dobar su izvor fitosterola, koji je po hemijskoj strukturi vrlo sličan holesterolu), pa tako smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Izuzetno su bogati antioksidansom luteinom, kojeg najviše ima u zelenom lisnatom povrću i voću jakih boja. Semenke pistaća prava su riznica kalijuma (koji pomaže
čišćenje organizma), kalcijuma (koji gradi kosti i zube), magnezijuma, fosfora i vitamina C, A, i E. Sadrže i mikroelemente - gvožđe, cink, bakar, mangan, selen i mnogobrojne amino-kiseline. Ipak, pistaći su jako kalorični, 100 grama ima čak 557 kalorija.
Stručnjaci tvrde da su pistaći i dobra preventiva za mnoge vrste kancera, jer jačaju imuni sistem. To posebno važi za rak pluća, jer pistaći sadrže gama-tokoferol, jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv ove vrste kancera. Redovno konzumiranje pistaća povećava apsorpciju gama-tokoferola, što je odlična preventiva.
U narodnoj medicini pistaći se koriste i kao sredstvo protiv bolova u želucu i bubrezima, ali i protiv povraćanja i kašlja. Preporučuju se bolesnicima posle teških i iscrpljujućih operacija. Pistaći su i odličan afrodizijak, tvrde stručnjaci, poboljšavaju kvalitet sperme i pozitivno deluju na plodnost oba pola. Plodovi pistaća pozitivno deluju i na rad mozga i jetre.
Ipak, pistaći su i jaki alergeni, najverovatnije zbog velike koncentracije belančevina, pa prekomerna konzumacija može da izazove osip i alergijske reakcije.

ZA BRZ OPORAVAK
Ljudima koji su preležali teži grip, upalu pluća, anginu ili neku infektivnu bolest preporučuje se sledeća tinktura: 2-3 kašike sitno samlevenih pistaća prelijte sa 1,5 čašom vode i ostavite da odstoji četrdesetak minuta. Uzimajte po dve kašike tri-četiri puta na dan pre jela i brže ćete se oporaviti posle bolesti.

serbianforum.org

Nema komentara:

Objavi komentar