Doručak je kralj svih obroka

Koliko je važan doručak?

  „Doručak je kralj svih obroka i ni po koju cenu ga ne smete preskakati”. Ovo je savet koji su nam delile naše bake i mame, a danas i mi pokušavamo da ga prenesemo svojoj deci. Međutim, i pored naše svesnosti o važnosti tog obroka, kao i brojnih naučnih istraživanja koja su potvrdila značaj doručka za čovekovo zdravlje, najnovije studije pokazuju da ga, skoro svakodnevno, preskače čak oko 50 odsto stanovništva.


Pravilno izbalansiran doručak predstavlja gorivo za naš organizam. Kao takav, on nam daje energiju i omogućava da budemo aktivni, produktivni i raspoloženi tokom celog dana, dok na duge staze donosi ogromnu blagodat celokupnom organizmu.
Četrdeset godina proučavanja uticaja doručka na zdravlje je pokazalo da započinjanje dana doručkom donosi dobrobit svima, bez obzira na starosnu dob. “Jutarnji obrok je važan za svaki organ. Ko izostavlja doručak, često se oseća umorno, nemirno i razdražljivo”, kaže Gejl Frank, nutricionista iz Los Anđelesa.
Osim što nam daje energiju, doručak dokazano utiče na smanjenje telesne težine, prevenciju dijabetesa, doprinosi boljem funkcionisanju uma i tela i smanjuje apetit tokom dana.


Zašto preskačemo doručak?
Preskakanje doručka znači nepotrebno gladovanje organizma, a njemu je hrana isto što i gorivo automobilu - neophodna da bi pravilno funkcionisao. Ankete pokazuju da je većina ljudi svesna značaja doručka, ali da je zbog nedostatka vremena često prinuđena da ga preskoči ili, pak, da “gricne nešto s nogu”. Čini se da vreme prosto leti kada žurimo na posao, fakultet, ili u školu, pa zaobilaženjem doručka pokušavamo da ga “nadoknadimo”. Činjenica je da nam sve brži tempo života ostavlja vrlo malo slobodnog vremena. Ipak, uvek postoji način da se pronađe vreme za stvari koje život znače. Ukoliko ustanete samo dvadeset minuta ranije, možete na miru da obezbedite sebi zdrav početak dana. Uostalom, za kafu, čak i za cigaretu - mnogi uvek imaju vremena!?
Kao drugi, najčešći razlog preskakanja doručka, navodi se potreba za smanjenjem kilograma. Oni koji su “večno” na dijeti, žele da izostavljanjem doručka smanje dnevni unos kalorija, ne shvatajući da je njegovo izbegavanje upravo jedan od uzročnika povećanja telesne težine.


Veza između doručka i zdravlja
Započinjanje dana bez doručka je isto što i vožnja automobila skoro praznog rezervoara. Pojedine osobe dopuštaju da im od večere do sledećeg obroka prođe čak 16 sati!? Takva prehrambena navika može da uzrokuje napade vrtoglavice, malaksalosti i bezvoljnosti, što se često pripisuje promeni vremena, potrebi za kofeinom i slično, a zapravo se radi o pozivu tela u pomoć. Najbolje ćete mu pomoći ako se pobrinete za njegove energetske potrebe ubrzo nakon buđenja.
Gorivo koje organizmu omogućava normalno funkcionisanje, zove se glukoza (šećer u krvi). Ona ga snabdeva energijom za aktivnosti kao što su hodanje, govor, pisanje i ostale svakodnevne radnje. Doručak je prva prilika koju imamo da nakon višečasovnog “gladovanja” povećamo nivo glukoze u krvi. Ona je važna i za mozak, i za mišiće - pa kao takva predstavlja glavni izvor energije.
Ako smo odspavali sedam do devet sati, našem telu je potreban oporavak od tog kratkog razdoblja gladovanja. Preskakanje doručka zadržava telo u stanju gladovanja, jer neaktivnost usporava metabolizam. Ako želimo da izgubimo na težini, usporen metabolizam nam sigurno ne ide u prilog. Zato je kvalitetan jutarnji obrok idealan za ponovno pokretanje metabolizma i osposobljavanje organizma za sagorevanje masti.


Uticaj doručka na vitkost
Izbegavanjem doručka se smanjuje nivo šećera u krvi, što ne samo da ometa naše funkcionisanje i narušava zdravlje, već navodi organizam da posegne za prostim šećerima kao što su kolači, čokolada, industrijski sokovi... Sa druge strane, dobro izbalansiran jutarnji obrok će da stvori dugotrajan osećaj sitosti i smanji potrebu za grickanjem između obroka. Na taj način će se umanjiti i celokupan dnevni unos kalorija.
Osim preskakanja doručka, uzimanje vrlo male količine hrane u okviru jutarnjeg obroka je greška koja se podjednako često pravi. Ako pojedemo jednu kiflu od belog brašna ili jogurt sa malo pahuljica, ubrzo ćemo da ogladnimo, pa ćemo da gricnemo nešto slatko - što će nam brzo podići, ali još brže ponovo spustiti nivo šećera u krvi, a samim tim ćemo opet da osećamo glad.
Ukoliko želimo da smršamo, moramo ujutru da unesemo gorivo u organizam i polako ga trošimo tokom noći. Osim što smanjuje potrebu za hranom u toku dana, kvalitetan doručak obuzdava žudnju za hranom iz emocionalnih pobuda. Pravilna i ravnomerna snabdevenost organizma hranljivim materijama podstiče i normalizaciju hormonalnih procesa koji učestvuju u regulisanju raspoloženja. Istraživanja su pokazala da ljudi, naročito ženski deo populacije, manje grickaju između obroka ako su doručkovali.


Šta kažu naučna istraživanja?

- Odrasli i deca koji redovno i pravilno doručkuju - ređe pate od manjka gvožđa i kalcijuma, pa samim tim imaju manji rizik od anemije, osteoporoze, bolesti zuba i desni.
- Prema studiji sprovedenoj na Oksfordu, deca koja za doručak jedu složene ugljene hidrate - imaju manji apetit tokom dana, pa ređe pate od gojaznosti.
- Škotski istraživači su dokazali pozitivan uticaj složenih ugljenih hidrata iz doručka na kratkoročnu memoriju.
- U prilogu časopisa American Journal of Clinical Nutrition, objavljen je pregled istraživanja koja su se bavila uticajem doručka na mentalne sposobnosti dece. Prema dobijenim rezultatima, deca koja ne doručkuju redovno - slabije funkcionišu ujutru i imaju manje uspeha u rešavanju postavljenih zadataka. Preskakanje doručka je imalo sličan uticaj i na verbalne sposobnosti, kreativnost i sposobnost usvajanja novih znanja.
- Neka naučna istraživanja su dokazala pozitivan uticaj doručka na prevenciju gripa i jačanje imuniteta.
- Istraživanje sprovedeno u Japanu je pokazalo da studentkinje koje povremeno ili uopšte ne doručkuju - imaju znatno učestalije menstrualne bolove od onih koje doručkuju svaki dan. Isto tako, studentkinje koje ne doručkuju - pokazuju tendenciju ka opstipaciji (zatvoru).

izvor: www.domaci.de 

Nema komentara:

Objavi komentar