Da li vam dijeta uopšte treba?

Gojaznost nije bolest, ali jeste faktor rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, za šećernu bolest, za kamenje u žuči, promene na zglobovima i druge zdravstvene poremećaje. Ako želite da smršate, nije neophodno, a nije ni preporučljivo da držite rigorozne dijete. Dovoljno će biti da pređete na neki oblik uravnoteženije ishrane.
Da li ste gojazni? To nije uvek lako reći, jer težina ne zavisi samo od visine, već i od pola, godina i konstitucije. Ipak, postoji jedan pokazatelj koji je dala Svetska zdravstvena organizacija, a koji se naziva Indeks telesne mase. Nju koriste i naši lekari. Formula glasi: telesna težina/telesna visina² = index telesne mase (ITM). Kod normalno uhranjenih ljudi, ITM iznosi od 20 do 25, ako je manji, osoba je pothranjena. Ako je nečiji ITM između 25 i 30, onda je ta osoba gojazna, a ako je ITM preko 30, to označava preteranu gojaznost kojom bi se obavezno trebalo pozabaviti, jer može izazvati brojne zdravstvene probleme.

Da li vam dijeta uopšte treba?
Izračunali ste indeks telesne mase i pretpostavimo da pokazuje da ste gojazni. Prvo i osnovno pitanje je – smeta li to vama ili ne? Ako ste zadovoljni sobom, ako ne osećate nikakve zdravstvene tegobe zbog toga, ako se osećate srećno takvi kakvi ste, verovatno i nema nikakve potrebe da mučite sebe raznoraznim dijetama da biste zadovoljili spoljašnje kriterijume.
Međutim, stvari stoje drugačije ukoliko vam gojaznost na neki način ugrožava zdravlje i ukoliko vam je to potvrdio i vaš lekar. Tada ima smisla da pokušate da smršate.
Mršavljenje će biti uspešnije ukoliko ga budete sprovodili u dužem vremenskom razdoblju i ukoliko budete poštovali preporuke za usklađenu i raznovrsnu ishranu.

Dijete deluju na dugi rok
U početku većine dijeta se telesna težina brzo smanjuje, ali ne zbog gubitka masnoća zbog kojih smo gojazni, već pre svega zbog gubitka vode. Zbog toga gubitak težine nije trajan, jer masnoće počinju da se razgrađuju tek u drugoj i trećoj nedelji dijete. Dijetetičari kažu da trajni efekat dijeta nastaje tek posle 25 dana.
Ali, bolje od neke specijalne dijete biće ako se svakodnovno hranimo zdravom i niskokaloričnom hranom (mediteranskom, makrobiotičkom ili vegetarijanskom ishranom) i ako svakodnevno upražnjavamo bar 20 minuta energične šetnje, laganog trčanja, plivanje ili neke druge sportske aktivnosti.
Zašto? Zato što se enzimi koji razgrađuju masti aktiviraju u organizmu tek nakon 20 minuta brze šetnje ili laganog trčanja. Zato je fizička aktivnost za mršavljenje isto toliko važna koliko i ishrana.

Uloga vode
Još jedna stvar je veoma bitna za održavanje normalne telesne težine. Moramo da pijemo dosta vode. Vrlo često mi brkamo osećaj gladi i žeđi, pa jedemo ne kada smo gladni, već kada smo žedni. To je jedan od mehanizama na koji se čovek goji. Ako ujutru popijemo čašu ili dve čiste vode, i po čašu vode pola sata pre svakog obroka i dva sata nakon obrooka, to će nam u velikoj meri pomoći da ne preteramo sa hranom i da predupredimo gojaznost.
Ako se svakodnevno hranite na zdrav način, uzimate dosta voća i povrća, pijete dosta vode i fizički ste aktivni – tu podrazumevamo aktivnost od koje se dobro oznojite – onda su i male šanse da ćete biti gojazni...


Pazite na šećer
Ako vam je važno da održite željenu telesnu težinu, izbegavajte alkoholna i gazirana pića. Što ređe i u što manjim količinama jedite slatkiše, torte, kolače. Veoma mnogo ljudi nije gojazno zbog preteranog konzumiranja masti, već zbog preteranog konzumiranja šećera, čije se neiskorišćene količine deponuju u organizmu tako što se pretvaraju u masti.

Izvor: Zdrava Hrana 

Nema komentara:

Objavi komentar