Vegeterijanci (ne) rastu zdravo

Stručnjaci upozoravaju da vegetarijanstvo može loše da utiče na razvoj dece. Biljne belančevine, jednostavno, nisu dovoljne za potrebe čoveka, kažu nutricionisti

Nutricionisti počinju da brinu o uticaju mode vegetarijanizma na razvoj dece. Njih, roditelji vrlo često stavljaju na vegetarijansku dijetu, bez pitanja i bez savetovanja sa stručnjacima.
Mogu li deca da se odreknu mesa? Ili čak i mleka i ostalih životinjskih proizvoda? Odgovor na to pitanje je - ne. Čak i dijeta „umerenog“ vegetarijanca, koji jede mlečne proizvode i jaja, ne obezbeđuje za dete dovoljno ne samo neophodnih proteina, već i vitamina B12, kalcijuma, gvožđa i cinka.

Ako roditelj želi da dečju ishranu prilagodi svojoj, vegetarijanskoj, morao bi stalno da se savetuje sa nutricionistom i detetu nadoknađuje sve ono što mu sa mesom oduzima iz tanjira. Pre svega proteine, jer biljne belančevine jednostavno nisu dovoljne za potrebe čoveka. S jedne strane zato što ih čovek teže vari, pa zbog toga ne može da ih iskoristi u potpunosti. Drugo, zato što su njihovi lanci aminokiselina potpuno drugačiji od onoga što je potrebno ljudskom organizmu.

Drugim rečima, tanjir pasulja samo na papiru ima dovoljno proteina da zadovolji dnevne potrebe čoveka. U stvarnosti, njegov učinak je prepolovljen. Isto važi i za druge hranljive materije iz voća i povrća. Na primer, u nekim biljnim namirnicama ima puno kalcijuma, ali u obliku koji čovekov organizam nije u stanju da iskoristi. Isto je i sa gvožđem: ljudski organizam lako ga apsorbuje iz mesa i ribe, ali od biljnog gvožđa, čak i kada ga ima u izobilju, nema mnogo koristi. Vitamine i minerale iz mesa je lakše nadoknaditi - pilulama. Treba, međutim, potsetiti da ništa od tih preparata nije ispitano na deci, pa se vrednosti određuju otprilike, a o mogućim posledicama takođe nema istraživanja.

Još jedan problem vegetarijanskih dijeta jeste u tome što previše opterećuje detetov sistem za varenje povrćem i biljnim vlaknima. I jedno i drugo je zdravo, ali ako se uzima u količinama koje su neophodne da bi se nadoknadile hranljive vrednosti mesa, može da postane preveliki teret za „mali stomak“.
Poslednje studije pobijaju i rezultate nekih istraživanja na koja se pozivaju zastupnici vegetarijanstva: da su ljudi koji ne jedu meso zdraviji. Pokazalo se, naime, da u zdravstvenom statusu nema nikakve razlike između vegetarijanaca i „svaštojeda“, pod uslovom da ovi drugi ne puše, ne zloupotrebljavaju alkohol i nisu gojazni.

“DOBRI“ VEGETARIJANAC I “ZLI“ MESOŽDER

Stručnjaci ističu da je u poslednje vreme i sve više dece koja sama žele da pređu na vegetarijansku ishranu, zbog stvaranja predstave u javnosti o „dobrom“ vegetarijancu i „zlom mesožderu“, pogotovo konzumentu „crvenog mesa“. Čak je vegetarijanizam na neki način postao sinonim zdrave ishrane. To se, u suštini, po opasnosti ne razlikuje od poplave bolesno mršavih manekena i nametanja neprirodnog uzora ženskog tela. Istina je da je meso, čak i „crveno“, kudikamo zdravije od transvegetalnih masnoća i šećera.

Nema komentara:

Objavi komentar