Đumbir je savršena biljka

Korjen zlata vrijedan

Đumbir je ljutkast, vrlo aromatičan začin. Ukiseljen se često servira uz suši, a s obzirom na njegova brojna lekovita svojstva, preporučuje se u obliku toplog, zimskog napitka, koji pomaže u borbi protiv prehlade i gripa

Đumbir je biljka iz porodice ljiljana, poreklom iz Kine, a njegova posebnost krije se u noti egzotičnosti i orijentalnosti, koja ga razdvaja od odomaćenih, mediteranskih začina. Poprilično je aromatičan, jakog i oštrog ukusa i ugodnog mirisa, zahvaljujući eteričnom ulju i raznim mirisnim smolama. Obilno se koristi u kuhinjama Azije, gde njegovu važnost nadmašuje jedino so. Spada u najskuplje, najtraženije i komercijalno najviše korišćene aromatične biljke (osim bibera i paprike). Njegova cena posledica je veoma dugog procesa zrenja (pet do devet meseci).

U tropskoj Aziji uzgaja se već 3.000 godina, ali je njegovo tačno poreklo nepoznato. Đumbir se koristio i na Bliskom istoku i u južnoj Evropi mnogo pre rimskih vremena. Portugalci su ga doneli u Afriku, a Španci odneli na Karibe. Krajem 16. veka, Španci su imali rastuću trgovinu đumbirom između Jamajke i kontinentalne Evrope. Jedan je od najstarijih neevropskih začina, posebno omiljen u Engleskoj, gde se još od srednjeg veka posluživao na stolu uz biber i so kao osnovni začin, a kasnije je gotovo svaki grad imao svoj Ginger street, tj. ulicu u kojoj se obično trgovalo začinima. Đumbir se najviše proizvodi u Indiji, gde se i potroši više od polovine u bezbroj specijaliteta. Naveliko se koristi i u drugim azijskim zemljama, zatim u arapskoj kuhinji, u Švedskoj, kao i u svim zemljama britanskog Komonvelta.

Lek za sve boljke
Koren đumbira u količini od 100 grama ima energetsku vrednost od 80 kcal, a mineralni sastav mu je vrlo raznolik - u značajnijim količinama sadrži kalijum, bakar, magnezijum i mangan. Od vitamina sadrži nešto vitamina C, vitamina B grupe, poput vitamina B6. Kao hrana i lek koristi se već hiljadama godina, pa se tako u kineskim zapisima koji datiraju iz četvrtog veka p. n. e. navodi kao delotvoran u lečenju mučnine, bola u stomaku, zubobolje, krvarenja i reumatizma. Za zdravlje i snagu uzimao ga je Konfučije, u srednjem veku evropski vladari su mu pripisivali razna afrodizijačka svojstva, a u 16. veku korišćen je kao prirodno sredstvo protiv kuge. U Indiji se žuti đumbir koristio u tradicionalnom ajurvedskom lečenju za poboljšanje probave, lečenje srčanih bolesti i zaceljivanje rana.

Medicinska istraživanja ukazuju na to da je koren đumbira delotvoran kod mučnine i povraćanja uzrokovanih različitim stanjima i bolestima, pa tako žene u Kini tradicionalno jedu koren đumbira za sprečavanje jutarnjih mučnina u prvim mesecima trudnoće. Takođe je dokazano njegovo pozitivno dejstvo u poboljšanju probave, jer pospešuje proizvodnju sluzi, probavnih sokova i žuči.
Đumbir se koristi i kao pomoć kod sprečavanja nadimanja, a azijska medicina koristi ga za lečenje prehlade i olakšavanje disanja. Smatra se da pospešuje kontrakcije srca, sprečava formiranje krvnih ugrušaka, snižava nivo holesterola, deluje protivupalno, pa čak i stimulativno na imunološki sistem. Ako se uzima redovno, suzbija hronični umor, poboljšava pamćenje, a zbog stimulativnog svojstva ne bi trebalo uzimati ga uveče pre spavanja jer može da izazove nesanicu.
Ipak, danas se u industriji manje koristi za proizvodnju lekova, ali je znatno zastupljen u proizvodnji alkoholnih pića, slatkiša i kozmetike.

Neprevaziđen u kuhinji
Ako imate mogućnost izbora, uvek dajte prednost svežem nasuprot sušenom i đumbiru u prahu. Svež đumbir najčešće se prodaje u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane. Prilikom kupovine izaberite čvrst i gladak plod jer to znači da je svež, dok je dužina pokazatelj zrelosti. Zreli plodovi biće ljući i s više vlakana. Đumbir je na tržištu dostupan u dva oblika - mlad i zreo. Zreo đumbir, šire rasprostranjen, ima čvrstu kožu koja zahteva ljuštenje, dok mladi đumbir nije potrebno ljuštiti, ali se može kupiti samo na azijskim pijacama.
Umotan u papirnu salvetu i stavljen u plastičnu kesu, neoljušteni đumbir možete čuvati u frižideru do tri nedelje, a oljušten možete da zamrznute i koristite do šest meseci. Đumbir u prahu je dostupniji od svežeg, a možete ga kupiti u svakom većem supermarketu. Čuvajte ga u čvrsto zatvorenoj staklenoj bočici na hladnom, tamnom i suvom mestu. Ukoliko ga čuvate u frižideru, povećaćete mu trajnost na godinu dana.
Samo je istočna Azija iskoristila pun potencijal đumbira, pa ga, osim svežeg i sušenog, tamo možete naći konzervisanog u sirupu, ušećerenog i ukiseljenog koji se koristi u japanskoj kuhinji kao obavezni dodatak u pripremi sušija, a dolazi pod nazivom gari ili sushoga.
Njegova oštra, prodorna i pikantna aroma daje specifičan ukus jelima azijske kuhinje, posebno onim pripremljenim u voku. Za guljenje đumbira koristite nož za štedljivo guljenje, a zatim ga, prema potrebi, isecite na ploške, štapiće (žilijen) ili ga narendajte.
Svež đumbir koristi se u pripremi kako slanih, tako i slatkih jela, dajući ljutu, ali i osvežavajuću aromu marinadama, prženim jelima, čorbama, karijima, žitaricama i svežem povrću. Svakako nov ukus daće plodovima mora, a teškim mesima, poput patke i svinjetine, smanjiće masnoću. Toplu i mirisnu notu daće poširanom voću, kompotima, testima za pripremu kolača i napicima.

Evo jednostavnih ideja za primenu đumbira:

Osvežite svoju omiljenu salatu novim salatnim prelivom od maslinovog ulja, tamari umaka, iseckanog belog luka i narendanog đumbira.
Dodajte ga dinstanom povrću ili marinirajte tofu pre pečenja u marinadi od soja sosa, susmovog ulja, belog luka, narendanog đumbira i malo meda.
Dodajte nekoliko kriški đumbira prilikom kuvanja kompota, narendajte ga u nadev za pečene jabuke ili u umućenu pavlaku, a u prahu ga dodajte u testo za mafine ili kod pripreme kolača sa sušenim voćem.
Zbog pozitivnog delovanja na zdravlje, posebno u podizanju imuniteta, đumbir je i čest sastojak napitaka. Dodajte ga sveže pripremljenom soku od odabranog povrća i voća, limunadi s dodatkom meda ili jednostavno prokuvajte nekoliko ploškica đumbira u vodi i dobićete tradicionalni čaj od đumbira. A tek kuvano vino s đumbirom!
Sušeni đumbir ne može da zameni svež. Najbolje ga je koristiti u pripremi biskvita, peciva i klasičnog pudinga.
Lekovita svojstva đumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo.

Obloge od đumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneracijuoštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.

Čaj protiv prehlade:

* 1 koren đumbira (svež ili osušen) ili 2 kašikice praha
* 1 kašikica malteksa ili meda
* 1/2limuna

U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslađivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svež.

Đumbirova voda se priprema na sledeći način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U međuvremenu izrendati 100 - 140 grama svežeg korena đumbira (rendati kružno) ili uzeti 30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min.

Voditi računa da voda sa đumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci đumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa đumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeđa, mirišljava tečnost

Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koža ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duže zadržala vrelina.

izvori: www.serbianforum.org
Press

Više informacija o zdravlju i prehrani možete pronaći na:

Nema komentara:

Objavi komentar