Uloga soli u ishrani

So je smatrana izvorom zdravlja, zbog čega je i dobila ime po rimskoj boginji zdravlja, Sal, a u sebi sadrži vrlo važne minerale, natrijum i hlor, neophodne za čovekov organizam

Nezaobilazna u ishrani, u nekim epohama i simbol bogatstva, u poslednjih pedeset godina na so se obrušava većina stručnjaka sa svih strana sveta uz obrazloženje da, sa ostalim faktorima rizika, može biti okidač za pojavu mnogih bolesti. Etiketirana je čak i kao “bela smrt”. Iz tog razloga lekari insistiraju da je što manje zastupljena u jelovniku, naročito u ishrani dece.

Međutim, istraživanja pokazuju da nema čvrstih dokaza da povećan unos soli kod dece kasnije dovodi do pojave hipertenzije, na koju se najčešće upozorava. Ali su zato istraživanja pokazala nešto drugo. Ukoliko se novorođenčadi daje više soli, petnaest godina kasnije njihov pritisak će biti drugačiji u odnosu na decu koja nisu jela slanu hranu u najranijem periodu života.


U populaciji dece od 7. do 19. godine rađene su analize unošenja soli, ali dosoljavanjem. Sa sedam godina, između 60 i 70 odsto mališana dosoljava hranu posle probanja. Od 3 do 10 procenata uvek dosoljava hranu, a da je ne proba, dok 35 odsto nikada hranu ne dosoljava. Sa devetnaest godina, procenat onih koji hranu nikada ne dosoljavaju smanjuje se na 20 odsto, dok ostale navike ostaju gotovo iste. Čak 60 odsto odraslog stanovništva dosoljava hranu posle probanja, 10 odsto dosoljava, a da je i ne proba, dok samo 30 odsto nikada ono što jede ne dosoljava. Praktično, hranu dosoljava većina, ali više u gradu nego u selu, zbog navike stečene za slanijim ukusom, u različitim industrijskim proizvodima, kao što su čips, grickalice, kikiriki... A da nije industrijskih proizvoda kojima smo prosto okruženi, a koji radi ukusa imaju više soli, priča bi bila nešto drugačija, ističu stručnjaci. Ne treba zaboraviti da je so prisutna veoma dugo u ishrani. Pronađeni zapisi kažu još od neolita. A sve do sredine prošlog veka kuhinjska so izuzetno je cenjena kao začin. U pojedinim periodima, privilegiju da koriste so imali su samo bogati narodi i imućne porodice. Smatrana je izvorom zdravlja, zbog čega je i dobila ime po rimskoj boginji zdravlja, Sal.
Ako se koristi na umeren način, so to i jeste. U sebi sadrži vrlo važne minerale natrijum i hlor, koji su za čovekov organizam esencijalni. S obzirom na to da su dnevne potrebe za natrijumom između jedan i jedan i po gram, a za hlorom od jedan i po do dva i po grama, dnevno je dovoljno uzeti samo dva i po grama soli i nadomestiti ove minerale, koji se nalaze i u drugim namirnicama.
Dok nije bilo industrijski gotove hrane, čovek je ove zahteve mogao bez problema da ispoštuje. Uvođenjem brze hrane koja je zbog intenziviranja ukusa slanija, sve smo manje u mogućnosti da kontrolišemo količinu soli u onome što jedemo. Primera radi, pašteta namazana na hleb ima 0,4 grama soli, supa u kesici i do 10 grama, čips od 50 grama ima 0,7 grama soli.
A prekomeran unos soli povezan je sa pojavom mnogobrojnih oboljenja, a pre svega hipertenzijom. Uz druge faktore rizika, povišen krvni pritisak može da dovede do drugih kardiovaskularnih oboljenja, pa čak i infarkta i moždanog udara. Japanci, primera radi, imaju povećan broj obolelih od karcinoma želuca, zahvaljujući, jednim delom, i tradicionalnom prisustvu veće količine soli u ishrani. Osim toga, veliki unos natrijuma kroz so, može dovesti do povećanog izlučivanja kalcijuma, što je posebno nepovoljno kod osteoporoze.

Vrućine i so
Na letnjim žegama i izuzetno visokim temperaturama, organizam znojenjem gubi velike količine elektrolita. U takvoj situaciji preporučuju se slanije supe i druga slanija jela, da bi se njihov nedostatak nadoknadio.


Dnevne potrebe
Da bi stanovništvo unosilo so u normalnim količinama, Britanski komitet za ishranu dao je skalu dnevnih potreba. Po ovoj skali predškolci treba da unose manje od dva grama soli, osnovci između tri i četiri grama, a odrasli pet do sedam grama ovog životno važnog sastojka u ishrani.
Inače, povećana gojaznost kod dece smatra se posledicom stvaranja navike za jačim slanim i slatkim ukusima. Takva deca imaju potrebu za unosom veće količine hrane, da bi zadovoljila potrebe za intenzivnijim ukusima, što se u kasnijem, odraslom dobu, teško iskorenjuje. Zato deci između prve i druge godine ne treba davati jako začinjena jela, već ih navikavati na blage ukuse.

Pogoduje razvoju helicobakter pylori
Ishrana bogata solju povećava rizik od karcinoma želuca, tvrde britanski istraživači. Visoke koncentracije natrijum hlorida unete slanom hranom naročito pogoduju razvoju helicobakter pylori, bakterije odgovorne, u najvećem broju slučajeva, za pojavu čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Zato, ako baš ne možete bez slanog, dobro je posle obroka popiti čašu vode, savetuju stručnjaci. Voda smanjuje koncentraciju soli i pomaže lakšem varenju hrane.

izvor:www.serbianforum.org
Z. O. Joksović


Više informacija o zdravlju i prehrani možete pronaći na:


Nema komentara:

Objavi komentar