Selen je iznimno važan za organizam

Unosite li hranom dovoljno selena?
Selen se u tragovima nalazi u mnogim prirodnim sulfidima (pirit, sfalerit), a važan je sastojak i neki retkih ruda. U elementarnom stanju nalazi se u mulju olovnih komora kod proizvodnje sumporne kiseline. U tom procesu dobija se kao sporedni proizvod. Selen je otkrio 1817. Jons Jakob Bercelius (Jons Jacob Berzelius). Ime mu potiče od grčke reči selene što znači mesec. Esencijalnost selena za životinjski svet otkrili su 1957. Švarc i Folc (Schwarc, Folz) kada su u ispitivanju na pacovima, na ishrani bez selena i vitamina E, ustanovili da male količine selena (u tragovima) mogu da spreče nastanak nekroze jetre kod ispitivanih životinja. 


Važnost selena za humani organizam uočena je krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je nastanak kardiomiopatije kod mladjih žena i dece u oblasti Kešan u Kini bio povezan sa nedostatkom selena u hrani/ishrani, odnosno tlu. Zato je ovaj poremećaj zbog deficita selena dobio naziv Kešanska bolest.


Prirodni izvori

Mešovitom i uravnoteženom ishranom dnevni unos selena je 70-100 µg (mikrograma). Bogati prirodni izvori su: meso, riba,žitarice i mlečni proizvodi. Sadržaj selena u povrću/voću zavisi od zemljišta na kojem se ono gaji. Količina selena u voću i povrću obično je manja od 0,1µg/g jestivog dela. S druge strane u kešanskoj oblasti u Kini, kukuruz, pirinač i soja sadrže oko 0,005, 0,007 i 0,010 µg selena/g jestivog dela. S obzirom da je selen u VI a grupi periodnog sistema, često se dešava da neke biljke ne razlikuju selen od sumpora i zamenjuju sumpor selenom u aminokiselinama koje sadrže sumpor. Zato zamenom nastaje aminokiselina selenometionin i proteini u čiji sastav ulazi. Kod mnogih biljaka selenometionin je glavni oblik u kome se nalazi selen.

Uloga u organizmu

Važnost selena u zdravlju i bolesti potiče od uloge selena kao sastavnog dela antioksidacionog sistema humanog organizama. Do sada je kod sisara otkriveno i klonirano 18 različitih seleno - enzima i proteina. Selen štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala, jer je sastavni deo glutation peroksidaze, jednog od najvažnijih i najzastupljenijih enzima antioksidacionog sistema čovečjeg organizma. Postoje 4 glutation peroksidaze. Klasična ili glutation peroksidaza-1 (GPX1, EC 1.11.1.9) je glavni depo selena u organizmu (>50% telesne rezerve) i nalazi se u svim tkivima.

U metabolizmu hormona štitaste žlezde važnu ulogu ima i selen. Enzim jodtironin dejodinaza, koja sadrži tri atoma selena, potrebna je za sintezu i razlaganje T3 , dok drugi enzim sa selenom tioredoksin reduktaza štiti tireoideju od dejstva vodonik peroksida koji se stvara tokom sinteze hormona štitaste žlezde. Zbog toga, potrebno je da postoji optimalan unos joda i selena, jer nedostatak selena može još više da pogorša deficit joda.

Preporučeni dnevni unos za odrasle

Definisanje i odredjivanje preporučenog dnevnog unosa za odrasle koji bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe 97-98% zdravog stanovništva svih starosti i pola nije jednostavno. Istraživanja pokazuju da postoje odredjeni mehanizmi u čovečjem organizmu koji omogućavaju održanje normalnog nivoa i bilansa selena i pored velikih varijacija u dnevnom unosu. Preporučeni dnevni unos selena definisan je na osnovu količine selena potrebne za maksimalnu aktivnost enzima glutation peroksidaze u krvnoj plazmi.

Preporučeni dnevni unos selena za odrasle ( u mikrogramima**)


MUŠKARCI 55
ŽENE 55
TRUDNOĆA 60
DOJENJE 70

BEZBEDAN UNOS*
400 mikrograma (0,4 miligrama)
*Bezbedan dnevni unos je količina selena koja nije štetna po zdravlje
** 1000 mikrograma=1 miligram

Deficit i prekomeran unos

Nedostatak kod čoveka je redak, a javlja se u oblastima čije zemljište ne sadrži selen, kod osoba na restriktivnim dijetama i kod bolesnika na totalnoj pareneteralnoj ishrani. Područja siromašna u selenu: široki pojas od jugozapada do severoistoka Kine, N. Zeland, centralni delovi SAD i kod nas sliv reka Timok, Morava, Kolubara i deo Vojvodine. Klinički ustanovljen nedostatak selena kod ljudi je izuzetno redak. Simptomi su: promena boje noktiju, mišićna slabost i kardiomiopatija ( proširenje komora i povećanje volumena srca koje prati gubljenje elastičnosti mišićnih vlakana i stvaranje ožiljaka).

Elementarni selen nije otrovan, ali jesu njegova jedinjenja koja su po biohemijskom/fiziološkom dejstvu slična arsenu. Povećan unos selena može da izazove toksičnost. Toksičnost selena se javlja kada je dnevni unos 4-5 mg. Uzana je granica izmedju terapijske i toksične doze, tako da se ne preporučuje dnevni unos iznad 150 mikrograma. Prekomeran unos može da izazove gubitak kose, noktiju, zuba, malaksalost, mučninu, povraćanje, metalni ukus, perifernu neuropatiju itd.

izvor: www.serbianforum.org
stetoskop
Više informacija o zdravlju i prehrani možete pronaći na:

Nema komentara:

Objavi komentar