Pšenične klice

Većina ljudi ne obraća pažnju na zagađenje i razna zračenja u svom neposrednom okruženju koja ugrožavaju zdravlje. Treba pogledati istini u oči i sva zagađenja prirodne sredine shvatiti kao veliko upozorenje i opomenu. Neophodno je promeniti nezdrave navike i tu pre svega, treba poći od svakodnevne trpeze. Tržište obiluje proizvodima čije poreklo i način uzgajanja nije moguće kontrolisati. Pijace, supermarketi, obiluju voćem i povrćem za koje ne možemo biti sigurni da li je tretirano i najbezazlenijim otrovom.


Klice su upravo nešto najprirodnije - da bismo ih prozveli, ne treba nam nikakav dodatni proces niti hemijska sredstva (što je mnogo bitno). Možemo ih svakodnevno gledati kako napreduju, rastu i prilagoditi ih svom ukusu. U fazi klijanja volumen zrna se višestruko uvećava. Na primer, kod lucerke 7 puta, a kod mungo pasulja 8 puta.

Od jednog supenog tanjira sočiva koje ostavimo da klija, dobijamo hranu u vidu salate u količini koja je dovoljna za tri odrasle osobe i uz to neuporedivo bogatija vitaminima od bilo kog povrća ili voća. Takva salata ne opterećuje organizam, naprotiv, predstavlja odlično sredstvo za čišćenje nagomilanih otrova iz organizma.

Pšenica najviše dolazi do izražaja kada se koristi u obliku klica. Upotreba klica u ishrani je klasičan primer ishrane presnom hranom. Za samoproizvodnju klica vam ne treba mnogo preduslova. Dovoljno vam je malo dobre volje, staklena tegla, gaza i gumica za teglu. Oprana, puna zrna potopite u čistu mlaku vodu i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu nikako ne bacajte već je pijte jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, proklijala zrna (klice) stavite na sunce radi formiranja hlorofila. Neutrošene klice možete čuvati više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi ili tegli. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom.

Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od 3 do 4 dana. Idealna temperatura klijanja je 20 Celzijusovih stepeni.
Na potpuno isti način mogu klijati i zrna ostalih žitarica i drugog semenja. Samo je vreme natapanja i klijanja drugačije. Pogledajte tabelu:

Riđuvelak se dobija fermentacijom pšeničnih klica u vodi. Već natopljena i proklijala pšenična zrna oprati hladnom vodom. U posudu se na svaka 2 prsta propranih klica stavi 5 do 6 prsta vode. Pokrije se gazom, veže gumicom i stoji na sobnoj temperaturi 3 dana. Nakon toga, sadržaj procediti, s tim da klice ostanu sasvim malo u tečnosti. Dobijeni riđuvelak možete odmah piti ili odložiti u frižider za kasnije. Zatim doliti istu količinu vode u posudu sa klicama i ponovo ostaviti da fermentiše 2 dana. Po isteku drugog dana ceđenje ponoviti, opet doliti vodu i odložiti još jedan dan. Zatim ponovo procediti, klice baciti, a dobijeni riđuvelak piti ili odložiti u frižider. Hladan je najbolji. Riđuvalak je kiselkastog, osvežavajućeg ukusa.
Riđuvelak pročišćava organizam i obogaćuje crevnu floru. Sadrži više vitamina, među kojima je nekoliko vitamina iz B grupe, vitamini A, C, E i K. Uz to je veoma hranljiv. Preporučujem ga najmanje jednom mesečno.

izvor: www.serbianforum.org
Više informacija o zdravlju i prehrani možete pronaći na:

Nema komentara:

Objavi komentar