Postavljanje stola

Prema pravilima bontona sto uvek treba da bude pažljivo spremljen, čak i kada gosti ne dolaze. Pored toga uvek se podrazumeva i pažljivo ponašanje za stolom. Ukoliko je u pitanju svečani ručak ili večera stoljnjak treba da bude beo od kvalitetnog materijala, savršeno čist i opeglan, salvete takođe trebaju biti u istom tonu. Po nekad se koriste i individualni stoljnaci koji su praktični za održavanje. Za svaku osobu treba predvideti najmanje pola metra širine, jer se tada gosti jedino mogu osećati konforno i udobno.
Nož se postavlja sa desne strane tanjira, a viljuška sa leve. Kašika se postavlja desno od noža sa spoljne strane. Drške escajga moraju biti okrnute prema ivici stola, a oštrice prema tanjiru. Samo ovakav raspored na stolu odgovara načinu upotrebe. Kada jedemo iz jednostavnog pribora za jelo najpre se postavi plitki a zatim na njega stavljamo duboki tanjir za supu. U sličaju da služimo i predjelo onada se prvo postavlja manji tanjir sa posebnim priborom za jelo.
Kada u toku jednog ručka služimo više jela, poterebno je postaviti i zaseban pribor za svako jelo, ali nikada više od tri noža i tri viljuške po osobi. Ukoliko služimo ribu kao predjelo poterebno je postaviti poseban pribor za ribu, i to viljuška levo od tanjira sa spoljne strane, a nož desno, između kašike i noža za glavno jelo.
Male kašike i viljuške za desert se postavljaju sa gornje strane tanjira tako da drška bude okrenuta desnoj ruci. Posuda za kompot postavlja se levo od tanjirića za salatu.
U tanjir se stavljaju salvete koje su najčešće bele boje, salvete ne predstaljaju luksuz već služe da zaštite odeću od mrlja i za brisanje ruku i usta posle jela. Čaše za stolom su postaljene tako da se ne moraju dizati ili pomerti da bi se u njih sipalo, već stoje odmah pored tanjira. Čaša za vodu treba da bude od 2 dl a za crno vino od 1dl. Veliki pribor (kutlače, velike kašike i viljuške ...) najčešće stoji blizu domaćice na manjem stolu.

ČAŠE

Nekada su se prilikom svečanog ručka servirale isključivo kristalne čaše , danas se mogu koristiti čaše različitih materijala, boja i oblika. Čaše se postavljaju desno od tanjira i to po redosledu konzumiranja pića i to sa desna na levo. Pre početka jela skroz levo najčešće se postavi čaša sa hladnom kiselom ili običnom vodom. Prva čaša u nizu je za belo vino i iz nje se pije za vreme predjela ili uz ribu. Ako uz predjelo neko pije pivo onda se postavlja najpre pivska čaša. Kao druga čaša najčešće se servira nešto šira čaša za crno vino koje se pije uz pečenje. Ukoliko završavamo sa nekim slatkim vinom ili šampanjcem koje se pije uz kolače onda se na kraju niza postavlja čaša i za ovu namenu.
Takođe nikada se ne mešaju dve ili više vrsta vina, a voda se takođe izbegava sem na nekim intimnim gozbama. Uvek nazdravljamo sa napunjenim čašama. Nikad ne nazdravljamo sa praznim ili polupraznim čašama, niti sa čašama napunjenim sokom ili vodom (nazdravljanje sa čovekom, a ne sa pićem kako se kaže kod nas nije po bontonu). Nazdravljamo tek posle glavnog jela.

PONAŠANJE ZA STOLOM

Ponašanje za stolom je jedna od elementarnih lekcija koju je neophodno znati. Za stolom se sedi uspravno ali ne i ukočeno, noge stavljamo tako da ne smetamo prisutnim. Nikako nemojte ispružiti ili ih pak suviše komtno stavljati jer to može nekome zasmetati. Ruke uvek držimo na stalu ali nikako i laktove, koji moraju biti pribijeni uz telo (i ako jedete i ako sedite i razgovarate).

SERVIJETE

Kada sednemo za sto, servijetu najpre stavimo preko kolena a tek onda počinjemo sa obrokom. Nemojte servijetom (salvetom) brisati lice ili ruke, to nije po bontonu. Ruke i lice se brišu džepnom maramicom.

DRŽANJE KAŠIKE

Držnje kašike neće predstavljati problem. Palac stoji na gornjoj strani dok kažiprst i srednji prst stoje na donjoj. Kašika se nežno prinosi ustima tako da iz nje ništa ne curi, a zatim malim otvaranjem usta srčemo ali naravno tako da se ništa ne čuje. Ukoliko je supa suviše vruća nemojte duvati da bi je ohladili, već je promešajte kašikom. Ako su rezanci suviše veliki da ne mogu da stanu u kašiku, ivicom kašike ih podelite. Kašika se prinosi ustima, a nikako glava kašici ili tanjiru.

VILJUŠKE I NOŽ

Hranu sečemo nožem, i to svaki komad posebno. Varivo ili umak se takođe nožem nanose na hleb, pa se onda levom rukom prinose ustima. Umak se prikupljate komadem hleba samo kada ste sami, znači nikada u društvu. Takođe, kašika, nož i viljuška se nikada ne oblizuju.

Meso se reže laganim pokretima noža a ne pritiskanjim mesa, jer se tada mogu čuti ne prijatni zvuci. Nož i viljušku ne smete prebacivati iz ruke u ruku. Hleb koji se nalazi sa leve strane tanjra nije dozvoljeno seći nožem niti kidati zubima, preporučuje se da odkidate komadić po komadić.

Viljuška se drži u desnoj ruci i koristi se u svim slučajevima kada nešto treba seći. To su variva, testenine i slična hrana. Krompir, krofne, palačinke, jaja i druga jela dozvoljeno je jesi samo viljuškom.

Kada jedemo, laktove držimo uz telo i ne smetamo susedima. Ne naginjemo se nad tanjirom već se držimo pravo.

PILETINA - KAKO JE JESTI ?

Kod nas postoji velika nedoumica, kako se jede piletina i ostale pernata živina. Odgovor je jednostavan, piletinu se po Bontonu jede samo priborom, nikako rukama.

RIBA - KAKO JE JESTI ?

Još jedna nedoumica, riba se jede priborom za ribu ili samo viljuškom ukoliko je servirana očišćena, a ako nije kosti se odstranjuju nožem uz pomoć viljuške. Riba se jede prednjim zubima, da bi se osetile kosti a ne preporučuje se da se jede zajedno sa hlebom.

NOŽ

Nož je uz viljušku pomoćni pribor, i služi za rezanje i sitnjavanje svih vrsta jela. Nožem se jede niti se nož prinosi ustima, takođe njime se ne reže ni salata.

ŠKOLJKE

Školjke se jedu posebnim priborom, koristi se posebna viljuška na kojoj je jedan krak malo širi, udešen kao nožić. Tim nožićem se školjka otvara i vadi mesnati deo, iscedi se nekoliko kapi limuna, prinese ustima, nagne se, ispije sok zajedno sa ostrigom, ali bez srkanja. Uz školjke se preporučuje belo vino.

RAKOVI

Jesti rakove, nije teško jer se jedu rukama. Kuvano raku se najpre otkinu makaze ili klešta, isiše sok, otvori njihov oklop, ako je makan prstima, a ako nije onda posebnim malim kleštima pa se zatim izvuče meso. Posle se otkine rep, opet isiše sok, otvori čvrsta kora i izvuče mesnati deo. Na kraju se iz oklopa izvuče trup pomoću nožića i iz izvađenog dela se pojede mesnati deo. Posle jela ruke se obavezno peru, a kora od raka se stavlja na stranu tanjra ako nema posebne posude.

MESO

Meso se jede viljuškom i nožem ako nije mleveno meso ili već iseckano meso. Tada se može koristiti samo viljuška. Meso se prinosi ustima samo viljuškom. Meso se jede zalogaj po zalogaj. Nikako nemojte prvo iseći meso pa posle viljuškom kupiti komad po komad. Za vreme jela nož i viljušku nemojte stavljati na sto ili ivicu tanjira, sav pribor za vreme jela se stavlja ukršteno u tanjiru. Po završetku jela nož i viljuška stavljaju se jedno pored drugog sa desne strane tanjira okrenuto prema sredini. Viljuškom i nožem dozvoljeno je služiti se samo u svom tanjru, saleta, variva i druga jela sipaju se priborom koji se nalazi u posudi za jelo. Ukoliko se jelo jede samo viljuškom dozvoljeno je držati viljušku u desnoj ruci (napokon nešto što je dozvoljeno). Sve vrste krompra (kuvani, pre ili pomfri) se jedu viljuškom. Krompir nemojte gnječiti u sokovima od mesa ili sosovima.

SALATE

Salete se jedu samo viljuškom koja se drži u levoj ruci. Salate se ne stavljaju u tanjir sa ostalim jelima, nego se jedu iz tanjirića postavljenog uz gornju levu ivicu tanjra. Povrće se stavlja na tanjir sa mesom, kao i sosovi.

MAKARONI

Makaroni se jedu viljuškom, ali ponekad ni to nije dovoljno ako niste dovoljno izvežbani, dakle vežbajte. Kada ih kuvate možete ih skratiti na podnošljivu dužinu, kako bi se olakšalo jelo. Kada jedete špagete možete ih uz pomoć kašike namotati na viljušku. Lakše ćete jesti špagete ako krenete od ivice tanjira. Ako za poslasticu imate kompot ili kolač sa voćem, koštice se vraćaju u košičicu kojom jedete a posle u tanjirić.

SLATKIŠI

Veliki tvrdi kolači se lome rukom, dok se kremasti i čokoladni kolači i torte jedu viljuškom. Običnom kašičicom ili specijalnom kašičicom za sladoled se jede sladoled iz metalnih posuda.

KOBASICE, HRENOVKE, JAJA

Kobasice i hrenovke jedu se za stolom nožem i viljuškom, ali negde u prolazu, u bifeu, mogu se jesti iz ruke. Masnije kobasice, poput krajnjske, jedu se isključivo nožem i viljuškom, ali se zahteva posebna opreznost. Ukoliko se viljuška neoprezno koristi može se dogoditi da masni sok iz kobasice prsne po vlastitom ili tuđem odelu. Jaja se pripremaju na različite načine, a pravila su veoma različita. Meko kuvano jaje mpže se servirati u čaši, a jede se viljuškom. Takođe, jaje se može poslužiti u ljusci u posebnoj posudi. U takvim situacijama, ljuska na vrhu jajeta razbija se kašičicom. Nož vam neće biti potreban ukoliko dobijete kajganu ili jaje na oko, jer se u tom slučaju jede samo sa viljuškom. U slučaju da je jaje servirano sa šunkom i sirom, može se uptrebiti nož.

VOĆE

Pošto je voće dobro oprano može se servirati. Kora s voća se skida speciajalnim nožićem za desert. Prema protokolima lepog ponašanja neophodno je znati celu opreciju konzumiranja voća.

Jabuke i kruške seku se nožem na četiri jednaka dela. Zatim se svaka četvrtina zahvati viljuškom, očisti, izvadi se sredina sa semenkama i na kraju se jede. Ukoliko je četvrtina prevelika seče se na dva ili više komada, prema potrebi.

Pomorandže traže veću spretnost. Ako nije serviran poseban nož za čišćenje voća, treba uzeti običan. Najpre se nožem skida kora sa južnog voća a zatim se nožem skida bela unutrašnja korica, voćka se podeli na delove i izvade se koštice malim rezovima.

Breskve i kajsije preseku se naožem do koštice, ona se izvadi, a zatim se jedu nožem i viljuškom.

Dinja, lubenica i ananas jedu se nožem i viljuškom. Grejpfrut se servira razrezan napola i jede se kašičicom.

VINO

Čaša se prihvata desnom rukom na donjem delu. Vino se ne toči do vrha čaše. Čaša za pivo drži se po sredini. Ako je gost u trenutku kada je hteo da popije gutljaj nešto zapitan, treba da vrati čašu na sto dok ne odgovori. Čašu ne bi trebalo stavljati blizu tanjira kako se nepažnjom ne bi prevrnula. Ako se za vreme jela pije, treba obrisati usne salvetom ili peškirom i odložiti viljušku i nož na tanjiru.

Nije pristojno piti suviše naglo, jer čovek može imati neugodnosti. Ko ne želi više da pije ponudu će odbiti lakim pokretom ruke ili povući čašu bliže sebi. Poklapanje čaše rukom nije učtivo. Osoba koja poslužuje vino treba da vodi računa o tome da vina budu pravilno ugrejana. Belo vino treba da je hladno, a crno temperirano. Šampanjanac treba da stoji na ledu. Na toploti se razvija previše ugljen-dioksida, zbog čega bi čep mogao da izleti iz flaše pod pritiskom. Za šampanjanac treba da postoji posebna posuda ispunjena ledom.

Vino se toči u čaše sa desne strane gosta. Boca za šampanjanac se umota u beli ubrus da kapi vode ne bi uprljale odelo, haljinu ili stolnjak. Služenje bi trebalo da bude bez buke i s mnogo spretnosti.

Ako se desi da se čaša sa pićem prevrne, ne bi trebalo praviti buku već pustiti da poplava ode svojim tokom, pogotovo ako je u čaši bila voda. Ako je bilo vino, naručito crno, treba potražiti malo soli i posuti umrljano mesto, jer se time umanjuje šteta na stolnjaku. Domaćici se treba izvinuti pogledom i tihim rečima. Pokazivanje velike neugodnosti ne može "nesreću" umanjiti ni popraviti.

NE JEDITE PREBRZO!

Ne bi trebalo jesti odviše brzo, kao da se čoveku žuri, što je u vreme u kome živimo sasvim normalna pojava. Ali nije dobro jesti ni polagano i zaostajati za drugima za stolom. Ne treba ostavljati hranu na tanjiru. Na svoj tanjir se sipa samo onoliko hrane koiliko se može pojesti.

STO ZA SVEČANI RUCAK

Za svečani ručak ili večeru i sto se posebno priprema, prekriva najlepšim belim stolnjakom ili setovima u boji. S bojom stolnjaka valja uskladiti i cveće na stolu u niskim posudama. Uz beli stolnjak pristaju sve boje cveća, a uz setove u boji, na primer ružičaste, belo ili plavo cveće. Uz svetiozelene setove pristaju sve boje cveća osim plave, a naročito je lepa dekoracija cveća raznih vrsta i boja. U jesen je lepo u sredinu svečanog stola staviti posudu s odabranim i dobro očišćenim voćem, ukrašenim jesenjim lišćem.

NA ŠTA JOŠ OBRATITI PAŽNJU

Ko je usvojio principe opisanog lepog ponašanja valja mu još samo skrenuti pažnju na vladanje u većem društvu.

S jelom se počinje kad to učini domaćica, a muškarac čeka da počne njegova susetka, sused. Supu ne treba ostaviti na dnu tanjira niti tanjir naginajti. Kad se završi sa supom, kašika se ostavlja u tanjiru.

Kosti od mesa ne uzimaju se u ruke, izuzev pileće koščice. Meso sa kostima skida se nožem i viljuškom. Bolje je ostaviti one delove mesa koji se ne mogu skinuti s kostiju.

Komadići mesa koji se odrežu kao zalogaj ne smeju biti ni veliki ni mali. Oko tog parčeta skupi se malo umaka i levom rukom prinosi ustima. Nož se ne ispušta iz ruku. Neprestano odlaganje noža na tanjir ili menjanje iz ruke u ruku vrlo je nespretno i nepristojno.

Hrana se jede zatvorenim ustima i bešumno grize. Nikada se ne govori punim ustima. Nož i viljuška se mogu odlagati na tanjir samo radi uzimanja hleba. Ako domaćica, za vreme ručka, posle pečenja, stavi viljušku ili nož pored tanjira, znak je da će se istim priborom služiti dalje, pa je i gostima dozvoljeno isto da učine. Za vreme svečanog ručka svako jelo treba da ima poseban pribor.

Sa mesom i ribom umak se uzima umereno.

Koštice maslina, šljiva ili slično stavljaju se najpre na kašiku ili viljušku, pa potom na tanjir. U nedostatku malog pribora, dozvoljeno je usta zaštititi rukom dok se izbacuje koštica.

Nož se nikada ne stavlja u usta!

Sav pribor za jelo može biti vrlo jednostavan. Treba nastojati da na stolu bude sve što je potrebno i, naravno, pridržavati se pravila lepog ponašanja.

Ne smeju se okretati leđa susedu sa desne strane kad se priča sa onim koji sedi s leve iii obratno. Telo treba držati pravo, okrećući samo glavu na levu ili desnu stranu.

Nepristojno je doći na svečanu večeru ili ručak bolestan sa kijavicom. Ako se to ipak dogodi, trebalo bi se diskretno služiti maramicom, ne okrećući se pri tom u stranu.

Gosti za stolom treba da govore vedro i samo o prijatnim stvarima. Žalosni događaji, bolesti, razne svadje i prepirke nisu predmet razgovora za stolom. Sve što uznemirava, uzrujava, izaziva neraspoloženje - treba izbegavati.

ZDRAVICE

Zdravica treba da bude kratka i jednostavna. Prva zdravica izriče se u zdravlje najpoštovanijeg gosta, što čini domaćin posle posluženog pečenja. Za vreme zdravice ne poslužuje se jelo, a gosti treba da budu mirni.

Gost drži prvu zdravicu samo ako se društvo okupilo da bi se obeležila godišnjica domaćina ili domaćice, kakav radostan dogadaj u kući ili slično. Ne bi se smelo zaboraviti da se nazdravi domaćici, koja obično zahvali sama, a u nekim zemljama to učine muž, sin ili brat umesto nje. Onaj ko želi da drži zdravicu ustane i kaže, na primer: "Dižem čašu u zdravlje domaćina..." Ostali gosti ustanu, pružaju čaše, kucaju se s onim kome se nazdravlja, govoreći: "U vaše zdravlje!"

Ako je lice kome se nazdravlja daleko, pruža se samo čaša prema njemu i izgovara srdačno: "U vaše zdravlje!" Domaćin zahvaljuje sam.

Prilikom opraštanja od dornaćina nikada se ne zahvaljuje zbog jela nego zbog ljubaznog prijema i ugodne zabave. Na primer kaže se: "Hvala na lepo provedenom vremenu, zabavi..."



izvor: http://www.tvorac-grada.com/forum/
Više informacija o zdravlju i prehrani možete pronaći na:

Nema komentara:

Objavi komentar