Artičoka

Artičoku (Cynara scolimus) među povrćem smatraju najplemenitijom. Ova dvogodišnja, često i višegodišnja biljka, o kojoj naši ljudi nedovoljno znaju, potiče iz Sredozemlja gde se uzgaja od davnina. Od svog antičkog originala gotovo da se nije promenila, na šta ukazuju crteži u faraonskim grobnicama starog Egipta, u kojem se takođe smatrala delikatesnim povrćem. Danas se najviše uzgaja u primorskim krajevima Italije i Francuske, kao i na obalama Kalifornije.
Artičoka je dijetalna biljka, bogata vitaminima i mineralima. Cveta od aprila do avgusta, a bere se u junu i julu kada sazru cvetne glavice. Izuzetno je lekovita, s tim što se za spravljanje lekovitih preparata koriste samo listovi. Plavo- ljubičasti i crveno-ljubičasti cvetovi koji se koriste u ishrani nemaju lekovito dejstvo.
Listovi sadrže cinarin, specifična flavonoidna jedinjenja, brojne hidroksi-kiseline. Za njen pomalo opor i gorak ukus zaslužna je taninska kiselina. To je i razlog što pre upotrebe treba da se prokuva u slanoj ili limunom zakiseljenoj vodi. Međutim, treba napomenuti da su njena jedinjenja vrlo osetljiva i sušenjem se raspadaju, zbog čega pravu delotvornost preparati postižu od sveže biljke. Ukoliko baš mora da se suši, onda taj proces treba da bude brz i na povišenoj temperaturi.
Artičoka je bogata kalijumom i fosforom, dok je prisustvo kalcijuma i magnezijuma zastupljenije nego kod većine drugog povrća. Mangan ima posebnu vrednost jer se nalazi u ćelijama jetre, pankreasa, bubrega i kostiju, a učestvuje i u sintezi mukopolisaharida, kao i u sintezi holesterola i masnih kiselina u jetri. Poseduje i obilje vitamina C, A, kao i vitamine B grupe. Sadrži i dosta ugljenih hidrata, zavidnu količinu celuloze i zanemarljive količine masti i belančevina. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu. Za ekstrakt lišća artičoke potvrđeno je da smanjuje nivo holesterola u krvi. Takođe su i dobri diuretici zbog čega se koriste kod oboljenja bubrega. Preporučuje se i kod ciroze jetre, jer poboljšava protok žuči i funkcije jetre. Deluje blagotvorno i na organe za varenje, uklanjajući gorušicu, osećaj nadutosti, mučnine, povraćanja i bolova u trbuhu. Artičoka ima i snažno antioksidansno delovanje, zbog čega uspešno štiti jetru od toksina i infekcija, a stimuliše i regeneraciju ćelija jetre. Tradicionalno, artičoka se koristi za čišćenje organizma. Tretman se obično sprovodi rano s proleća, ali i posle dugotrajnog uzimanja lekova, koje traje tri do četiri nedelje. Cilj je da se olakša regeneracija jetre koja je opterećena pojačanim metabolizmom i izlučivanjem lekova. Preporučuje se i ljudima koji su profesionalno izloženi negativnom uticaju raznih organskih rastvarača, lakovima, kao i osobama koje imaju alergijske tegobe, uzrokovane različitim sastojcima u hrani i drugim alergenima. Starijim ljudima pomaže naročito kod pojave azotemije, odnosno trovanja toksinima vlastitog organizma koje uzrokuju oboleli bubrezi ili zastoj mokrenja. Korisna je i dijabetičarima jer je siromašna šećerom.
Artičoka se ne preporučuje dojiljama, jer nepovoljno utiče na lučenje mleka. Ne preporučuje se ni osobama kod kojih postoji sumnja na prisustvo kamena u žučnoj kesi i neprohodnost žučnih kanala. Isto se odnosi i na osobe sa osetljivim želucem, oštećenom jetrom ili bubrezima.

VIŠESTRUKO LEČENJE
Preparati artičoke snižavaju nivo povišenog holesterola u krvi delujući istovremeno i na druge važne metaboličke procese u organizmu. Ova biljka snižava loš holesterol, a podiže nivo dobrog. To se postiže usled pojačanbog lučenja žuči, na koju ona takođe deluje, pri čemu jetra pojačava metabolizam pretvarajući holesterol u žučnu kiselinu.
Za razliku od lekova statina, artičoka ne smanjuje sintezu holesterola nego samo povećava njegovu razgradnju. Taj mehanizam je presudan u završnici takozvanog rezervnog transporta holesterola, tokom kojeg se organizam rešava njegovog viška. Hepatobilijarna insuficijencija, odnosno loš protok žuči, često je zanemaren problem, čije su posledice nadutost, opstipacija, tegobe vezane za varenje, kao i povišen holesterola. Nadutost se uglavnom ispoljava posle jela.
Dok se uzimaju preparati na bazi artičoke, treba izbegavati holesterolom bogate namirnice kao što su crveno meso, jaja, masti životinjskog porekla i rafinisana biljna ulja. Artičoka se uzima kao napitak mesec dana tri puta dnevno, a zatim jednom do dva puta dnevno kao “doza održavanja”. Postoje i šumeće tablete i tableta koje se proizvode u dozi od 500 miligrama, koje predstavljaju čist ekstrakt artičoke, pa je dovoljno piti jednu dnevno.

Izvor: www.serbianforum.org
Više informacija o zdravlju i prehrani možete pronaći na:

Nema komentara:

Objavi komentar