Čudesna voda i koliko je piti

Iako se voda smatra svojevrsnim eliksirom života i nečim bez čega nam ne može proći nijedan dan, nije oduvek bilo lako odrediti koliko vode treba u toku dana popiti da bi ona mogla da ispolji svoj efekat. Mnogi od nas su odrasli u ubeđenju da je potrebno piti 8 čaša vode dnevno, uz ostale napitke po izboru. Neke od skorašnjih prepouruka ukazale su na to da više ne moramo brinuti o neophodnoj količini vode koju moramo popiti, već da jednostavno možemo utoliti žeđ bilo kojim pićem.

Naravno da je čista voda, osvežavajuća i bez kalorija, najbolji izbor. Studije su takođe pokazale da, kada je u pitanju hidratantnost, mogu poslužiti i kafa, negazirani sokovi, pa čak i pivo. Ono što takođe vodu stavlja na prvo mesto jesu i tvrdnje izvesnih ljudi da voda takođe pomaže pri gubitku suvišnih kilograma. A kako bi se istinski potvrdile tvrdnje ovog tipa, u pomoć su pozvani eksperti širom sveta da posvedoče o moćnim dejstvima ovog napitka koji nam je priroda podarila.

Jedna od studija, objavljena 2002. godine u američkom "Žurnalu fiziologije", ispitala je verodostojnost i efektnost stare preporuke koja je isticala da je neophodno i zdravo piti po 230 ml vode, i to 8 puta dnevno. Nakon temeljne provere ove tvrdnje, jedan od istraživača, dr Hajnc Valtin, zaključio je da nema dovoljno dokaza da su zdravim osobama koje žive u oblastima sa umerenom klimom i koje nisu uključene u neke zahtevnije dnevne aktivnosti preko potrebne velike količine vode. Za prosečnu fizički zdravu odraslu osobu dr Valtin jednostavno preporučuje da je dovoljno da pije vodu samo onda kada je žedna. Takođe je istakao da su čak i napici sa kofeinom dobri kao dopuna za zadovoljenje naše žeđi.

Ono što je bitno kada je reč o ovoj studiji jeste da je 2004. godine Internacionalni medicinski institut javnosti dao nove preporuke koje se slažu sa otkrićima dr Valtina. Naime, najnovije preporuke isključuju staru rutinu od 8 čaša vode dnevno i njima se ističe drugačiji način za određivanje neophodne količine vode koju pojedinac treba uneti. On se, jednostavno, zasniva na korišćenju same žeđi kao odrednice neophodne količine vode koja našu žeđ može zadovoljiti. Iz ovoga se izuzimaju osobe koje pate od određenih zdravstvenih stanja, koja zahtevaju kontrolu unosa tečnosti, zatim sportisti i osobe koje učestvuju u fizičkim aktivnostima koje duže traju ili one koje žive u ekstremnim životnim uslovima.

Ipak, u konačnom izveštaju IMI-a nije jasno utvrđeno koja je to osnovna količina vode koju treba unositi svakodnevno. Istaknute su ipak neke generalne preporuke zasnovane na istraživanju kojim se došlo do 2,70 l (oko 11 čaša vode dnevno) kada je reč o ženama i 3,70 l (oko 15 čaša vode dnevno) kada je reč o muškarcima. Treba imati na umu da se ove količine odnose na ukupan unos tečnosti, iz svih izvora vode - kako napitaka, tako i hrane. Takođe, približno 80% ukupne količine unesene tečnosti dolazi iz vode i ostalih napitaka, a preostalih 20% dolazi iz hrane.

Evo nekih namirnica sa dosta vode u sebi:

zelena salata (1 šolja) - sadrži 95% vode
lubenica (1 šolja) - sadrži 92% vode
brokoli (1 šolja) - sadrži 91% vode
grejpfrut (1 šolja) - sadrži 91% vode
mleko (1 šolja) - sadrži 89% vode
sok od narandže (1 šolja) - sadrži 88% vode
šargarepa (1 šolja) - sadrži 87% vode
jogurt (1 šolja) - sadrži 85% vode
jabuka (prosečne veličine) - sadrži 84% vode

Iako se voda smatra svojevrsnim eliksirom života i nečim bez čega nam ne može proći nijedan dan, nije oduvek bilo lako odrediti koliko vode treba u toku dana popiti da bi ona mogla da ispolji svoj efekat. Mnogi od nas su odrasli u ubeđenju da je potrebno piti 8 čaša vode dnevno, uz ostale napitke po izboru. Neke od skorašnjih prepouruka ukazale su na to da više ne moramo brinuti o neophodnoj količini vode koju moramo popiti, već da jednostavno možemo utoliti žeđ bilo kojim pićem.

Naravno da je čista voda, osvežavajuća i bez kalorija, najbolji izbor. Studije su takođe pokazale da, kada je u pitanju hidratantnost, mogu poslužiti i kafa, negazirani sokovi, pa čak i pivo. Ono što takođe vodu stavlja na prvo mesto jesu i tvrdnje izvesnih ljudi da voda takođe pomaže pri gubitku suvišnih kilograma. A kako bi se istinski potvrdile tvrdnje ovog tipa, u pomoć su pozvani eksperti širom sveta da posvedoče o moćnim dejstvima ovog napitka koji nam je priroda podarila.

Jedna od studija, objavljena 2002. godine u američkom "Žurnalu fiziologije", ispitala je verodostojnost i efektnost stare preporuke koja je isticala da je neophodno i zdravo piti po 230 ml vode, i to 8 puta dnevno. Nakon temeljne provere ove tvrdnje, jedan od istraživača, dr Hajnc Valtin, zaključio je da nema dovoljno dokaza da su zdravim osobama koje žive u oblastima sa umerenom klimom i koje nisu uključene u neke zahtevnije dnevne aktivnosti preko potrebne velike količine vode. Za prosečnu fizički zdravu odraslu osobu dr Valtin jednostavno preporučuje da je dovoljno da pije vodu samo onda kada je žedna. Takođe je istakao da su čak i napici sa kofeinom dobri kao dopuna za zadovoljenje naše žeđi.

Ono što je bitno kada je reč o ovoj studiji jeste da je 2004. godine Internacionalni medicinski institut javnosti dao nove preporuke koje se slažu sa otkrićima dr Valtina. Naime, najnovije preporuke isključuju staru rutinu od 8 čaša vode dnevno i njima se ističe drugačiji način za određivanje neophodne količine vode koju pojedinac treba uneti. On se, jednostavno, zasniva na korišćenju same žeđi kao odrednice neophodne količine vode koja našu žeđ može zadovoljiti. Iz ovoga se izuzimaju osobe koje pate od određenih zdravstvenih stanja, koja zahtevaju kontrolu unosa tečnosti, zatim sportisti i osobe koje učestvuju u fizičkim aktivnostima koje duže traju ili one koje žive u ekstremnim životnim uslovima.

Ipak, u konačnom izveštaju IMI-a nije jasno utvrđeno koja je to osnovna količina vode koju treba unositi svakodnevno. Istaknute su ipak neke generalne preporuke zasnovane na istraživanju kojim se došlo do 2,70 l (oko 11 čaša vode dnevno) kada je reč o ženama i 3,70 l (oko 15 čaša vode dnevno) kada je reč o muškarcima. Treba imati na umu da se ove količine odnose na ukupan unos tečnosti, iz svih izvora vode - kako napitaka, tako i hrane. Takođe, približno 80% ukupne količine unesene tečnosti dolazi iz vode i ostalih napitaka, a preostalih 20% dolazi iz hrane.

Evo nekih namirnica sa dosta vode u sebi:

zelena salata (1 šolja) - sadrži 95% vode
lubenica (1 šolja) - sadrži 92% vode
brokoli (1 šolja) - sadrži 91% vode
grejpfrut (1 šolja) - sadrži 91% vode
mleko (1 šolja) - sadrži 89% vode
sok od narandže (1 šolja) - sadrži 88% vode
šargarepa (1 šolja) - sadrži 87% vode
jogurt (1 šolja) - sadrži 85% vode
jabuka (prosečne veličine) - sadrži 84% vode

source: zdravlje.krstarica.com

Nema komentara:

Objavi komentar